Црква Момишићких мученика је духовно огњиште Подгорице које свједочи силу васкрсења.
Црква Светог Георгија и Светих 42 новомученика момишићка на Малом брду у Подгорици данас, 22. марта, молитвено је прославила празник Светих мученика Севастијских и Светих мученика момишићких – славу ове свете обитељи.
Свету архијерејску литургију одслужио је Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије уз саслужење, свештенства, монаштва и вјерног народа Божијег.
Владика Пајсије, вјернима се архипастирском бесједом обратио након читања јеванђелског одјељка.
Истакао је да је у цијелој историји људског рода било много подјела и да свака од њих представља отуђење човјека од Бога и појаснио да се Бог оваплотио и постао човјек управо да би уништио све подјеле и да би дошло до измирења човјека са Богом, а онда и човјека са човјеком.
„Међутим, једна подјела и даље остаје и она ће трајати до Страшнога суда, а и послије њега. То је подјела на вјерне и невјерне. У Светом Писму цијелом (и у Старом и у Новом Завјету), ниједну другу подјелу нећемо наћи осим те – на људе који вјерују у Бога и на оне који не вјерују. Много бисмо могли да наведемо примјера и једних и других о којима говори Свето Писмо“ – бесједио је Владика.
Потом је Преосвећени владика тумачио данашње јеванђелско зачало о невјерном човјеку који има болесног сина и прво прилази апостолима Христовим, а онда и самом Христу да га излијечи, али прилази са врло мало вјере. Владика Пајсије је затим направио паралелу са још једном јеванђелском причом о крвоточивој жени, у којој имамо свједочанство вјере.
„Тако и данас, ова јеванђелска прича коју смо управо чули, помиње једног невјерног човјека. Да бисмо боље видјели разлику између оних који вјерују у Бога и полажу своје наде у Њега, навео бих примјер и оне жене, такође из Јеванђеља, која је много година патила од течења крви и једном када је Господа видјела у својој близини, окруженог мноштвом народа, она у себи помишља и каже: Када бих се само дотакла скута хаљине Његове, ја бих оздравила. И она се гура кроз народ, дотиче се скута, и гле чуда, она оздравља. Без иједне ријечи проговорене са Христом. А Христос, да би показао да се све то десило, Он се окреће и обраћа се тој жени, како би сви присутни били очевици чуда које се десило.
А у овој јеванђелској причи видимо примјер човјека невјерног и он долази потпуно несигуран. Такође је и он чуо да је Христос многа чуда учинио, али прилази прво његовим апостолима да исцијели његовог сина, а они не могу. Онда он опет долази Христу, са истом том невјерицом. Каже: Доведох сина Твојим ученицима и не могаху га исцијелити. А Христос, говорећи о чему се заправо ради – да није било до ученика, него до његовог невјерја, Он каже: О, роде невјерни, докле ћу са вама бити. Дакле, јасно се види колико је битна вјера човјека. Она жена без иједне ријечи проговорене са Христом, добија исцјељење, а овај човјек долази и разговара, али је његова вјера врло слаба и скоро да је нема. Међутим, ипак Христос чини чудо и баш у том тренутку када он разговара са Живим Богом, у њему се јавља пламичак вјере. И он у том тренутку каже: Господе, помози моме невјерју. Заиста, рађа се вјера у том, до тада невјерном човејку и он добија оно због чега је дошао. Његов син постаје здрав.
Тако и ми, драга браћо и сестре, сваки наш однос са Богом мјери се вјером нашом. Ако Богу прилазимо са вјером, онда свакако и да оно што иштемо, да ћемо то и добити, а ако прилазимо са невјерицом, са сумњом, онда се не разликујемо ништа од оних који се Богу уопште не обраћају нити му уопште прилазе, нити моле било какву помоћ.“
Његово преосвештенство Епископ Пајсије, говорећи даље о свједочењу вјере, наводи и примјер Светих момишићких мученика (40 ђака и 2 учитеља) који су показали пуну вјеру у Господа Христа и који су сви нама учитељи како се насљеђује живот вјечни.
„Тако нека буде слава Богу који је прославио ове наше Свете мученике и они да нам буду у помоћи на нашем путу спасења, да и ми прославимо Бога нашег и покажемо се вјерне слуге Његовог винограда.
Богу нашем нека је слава у вијекове вијекова. Амин“ – закључио је Владика Пајсије.
Након Литургије у порти Цркве, сабрање је настављено уз богат културни програм.
Лана Остојић
