Игуман манастира Острог, архимандрит Сергије одржао је, у крстопоклону недељу, предавање у манастиру Дајбабе.
На почетку је прочитао Господње ријечи из Јеванђеља у коме нас Христос позива да се одрекнемо себе, узмемо крст свој и идемо за Њим и да ћемо изгубити живот ако будемо жељели да га сачувамо, а ако га изгубимо Христа ради, сачуваћемо га.
„Овдје чујемо јасну ријеч Божију која каже ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе. Господ нас је створио као слободне људе по своме лику и подобију. Божије свезнање је унапријед знало да ће створити човјека као што ми јесмо по лику Божијем и по подобију Божијем. Бог нас је створио као слободна бића, као бића логосна, разумна, бића која имају моћ расуђивања, доношења одлука. Са својом слободом ми смо добили и одговорност, јер само слободан човјек може бити одговоран како користи своју слободу. Зато Господ и каже ко хоће за мном да иде, нека се одрекне себе и узме крст свој. Он поштује нашу слободу.
Ми прихватамо или се одричемо ношења крста. Позива Христовог. Зашто смо се ми дужни одрећи себе? Каквога себе? Чега код себе? Адамовим падом човјек бива рањен својом непослушношћу и одбијањем повјерења Господу Богу. Човјек бива рањен и постаје смртан. Нажалост, гријех и све оно што је посљедица гријеха, разне страсти постају полагано дио човјековога бића у смислу као друга природа која сад већ има полагано и моћ да нас притишће и тјера у оном правцу у ком не желимо. Било коме да смо учинили нешто што нисмо жељели да чинимо и питамо се зашто то. Често у нападима гнијева, љутње, срџбе, гордости, своје најмилије и најближе повриједимо. Бирамо ријечи за које знамо да ће их повриједити. Послије, ако је среће, плачемо што смо то урадили и кајемо се, али видите да у нама задобија удио нешто што није наша природа, јер човјек је створен да буде добар. Бог је створио човјека да буде у заједници са ближњима и у тој крстоносној заједници да буде у заједници и са живим Богом. Страсти и сласти живота су срасли са човјековом природом и то је оно чега се требамо одрећи. Да се одрекнемо таквог себе и да потражимо христоликог себе. Боголиког, каквим смо при самом стварању предвиђени, створени и призвани.
Потом је игуман Сергије говрио о гријеху саможивости и самољубља, када човјек поставља правила и вриједности спрам своје пале природе, када човјек почиње да осуђује све око себе . То је, упозорава архимандрит Сергије, одрицање од крста.
У наставку је подсјетио и на јеванђелску причу О блудном сину, са нагласком на старијег сина који је пројавио самољубље, јер се није обрадовао брату који се суштински, вратио под крст, како Господ каже мртав бијаше и оживје. То је ново рођење. То је ново стварање. Свако узимање крста свога. То је враћање човјека у ону чистоту, љепоту и пуноћу бића које се остварује кроз заједницу а Христом“- бесједио је игуман пстрошки, архимандрит Сергије.
Цијело предавање препоручујемо да послушате у наставку.
Лана Остојић
