Његово преосвештенство Владика диоклијски г. Пајсије, служио је данас, у Крстопоклону недељу Свету службу Божију у Цркви Светог Ђорђа под Горицом.
Вјернима се обратио бесједом након читања Светог Јеванђеља.
Владика Пајсије је на почетку истакао да је важно да будемо свјесни својих гријеха и подсјетио на молитву Светог Јефрема Сирина коју читамо у току Часног поста и која управо о томе и говори.
„Дакле, када се то деси, да човјек види своја сагрешења, онда једина жеља која се код њега јавља јесте да добије прилику да то што је учинио некако исправи.
Заправо, у овом периоду свете Четрдесетнице ми на један светотајински начин проживљавамо све догађаје који су се десили од почетка свијета. Проживљавамо то изгнање Адамово из раја које је услиједило након учињеног гријеха, а онда касније више не проживљавамо ту историју свијета како бисмо понављали све оно што се десило, него управо ово што сам поменуо – даје нам се прилика да тај живот исправимо. Тако, за вријеме онога тримирја како га називамо, човјек на један драматичан начин опет доживљава то изгнање из раја. Он се лишава хране, лишава се пића, лишава се гледања лица Божијег и то видимо на богослужењима на Светој Гори када се чак и иконе покривају неким платнима, како би човјек видио како изгледа то када се одвојимо од Бога, када више не можемо да учествујемо у благодати и када више не можемо да видимо лице Божије.
А онда, како даље Света четрдесетница одмиче, Црква нас степеник по степеник, врло лагано поучава како да свој живот исправимо, како да се очистимо, али не просто да се очистимо и останемо празни, него да своју душу обогатимо врлинама и будемо сасуди Божије благодати.
Тако у ову недељу која представља средину овог Часнога поста, Црква је то премудро устројила да се поклањамо Часном крсту и да га славимо као тачку око које се сабира цијели свијет – и незнабошци и они из изабраног народа и сви они који добровољно долазе у загрљај Христов.
Наравно, да и сам Христос је дао крсту ту силу. Раније је крст био знак поруге и срама на коме су разапињани највећи законопреступници, а од онога тренутка кад је на њему разапет праведник-Бог и човјек и од тренутка када је са тог крста потекла ријека исцјељења, ријека спасења, крв и вода из ребара Христових, од тада он има животворну силу која окупља све оне који вјерују у Христа и који му се са надом поклањају. И то је симболика због чега се часни животворни крст прославља баш у ову трећу седмицу великога поста као извор исцјељења и извор спасења око кога се ми окупљамо. Наравно да и ми сами, клањајући се Часном крсту, желимо да будемо учесници тога спасења, да се нађемо у Христовом загрљају, јер као што тај облик крста он спаја са једне стране човјека са небом, својом вертикалом, а хоризонталом упућује човјека да пригрли сву браћу и сестре и тако се остварује оно јединство за које је човјек и створен – јединство са Богом и ближњима“- бесједио је Владика Пајсије.
Владика диоклијски Пајсије поменуо је и ријечи из једне стихире у којој се каже да крст Христов перо којим је Он потписао наше спасење.
„Тако крст часни, он није само један предмет кога ми поштујемо и коме се клањамо, него је то живот наш и то су нам показали и свети мученици из првих вијекова који су добровољно прихватили страдање и крст Христов и то се и говори у овоме данашњем Јеванђељу. Христос каже: Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе, узме крст свој и иде за мном. Дакле, први услов хођења за Христом је наша добра воља. Живот наш је на крсту и када живимо онако како је Христос живио, кад носимо свој крст онда заиста и ходимо путем Христовим и путем свих мученика и угодника Божијих из најранијих вијекова. И тако се ми молимо да заиста Бог просвети наш ум, да видимо сагрјешења своја и да учествујући у страдању Христовом и нашем добровољном ношењу крста Христовог, да се удостојимо Царства небеског.
Богу нашем нека је слава у вијекове вијекова. Амин“- закључио је Његово преосвештенство Владика диоклијски г. Пајсије.
Лана Остојић
