„Ми смо будале Христа ради“, 1.Коринћанима, 4.10)
Тако је говорио велики апостол Павле који се најпре руководио светском мудрошћу која је против Христа док је познао лаж и гњилост мудрости светске и светлост и постојаност мудрости Христове. Тада се свети апостол није срдио на свет што га назива будалом Христа ради нити се пркосећи свету сам либио да се назове тим именом. Није ни од какве вредности за нас како ће нас свет сматрати и називати. Важно је, пак преважно како ће нас ангели свети на небесима сматрати и називати кад се после смрти сретнемо са њима. То је од судбоносне важности, а остало је ништа. Или смо ми будале за свет због Христа или смо будале за Христа због света. Но, како је малотрајан звук речи светске. Ако нам свет каже будала, свет ће умрети и реч његова ће умрети. Шта онда вреди реч његова? Но, ако нам бесмртници небески кажу будала, то нити мре, нити се скида с нас, као осуда.
Ко не верује у живога Бога ни у бесмртни живот, ни у оваплоћење Господа Христа ни у Његово васкрсење, ни у истину Јеванђелску и у вечну Божију милост и правду, је ли чудо ако он сматра будалом онога који у све то верује?
О, нека би свако од нас који се крстом крстимо не само лако подносио него са задовољством примао назив будале Христа ради.
Радујмо се и веселимо се ако нас неверници тако назову, јер то значи да смо близу Христа , а далеко од неверника.
Радујмо се и веселимо се и поновимо свету у уши: Да, да, заиста, мисмо будале Христа ради.
Господе премудри, крепи нас силом Твојом да се не страшимо невернога света нити кад нас шиба бичевима нити погрдним речима тебе ради.
Теби слава и хвала вавек. Амин
