У крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици вечерас, 1. марта 2026. године, одржана је свечана духовна академија поводом Недјеље православља – празника који Црква прославља као тријумф поштовања икона над иконоборачком јереси и као живо свједочанство побједе вјере.
Свечаној академији присуствовао је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије, свештенство, монаштво и вјерни народ.
Историјска побједа и теологија иконе
Протејереј Благоје Рајковић, ректор Цетињске богословије, подсјетио је да Недјеља православља своје историјско утемељење има у сабору одржаном 843. године у Цариграду, када је окончана иконоборска јерес која је готово сто педесет година потресала Цркву.
Он је нагласио да борба за иконе није била спор о умјетности, већ питање саме суштине хришћанске вјере. „Прва икона Божја јесте човјек“, истакао је, подсјећајући на библијску истину да је човјек створен по лику Божјем. Падом у гријех тај лик је помрачен, али је оваплоћењем Сина Божјег обновљен.
Зато је, како је нагласио, одбрана иконе уједно одбрана христологије, еклисиологије и саме истине о човјеку. Побједа православља 843. године није само историјски датум, већ трајни позив да се и данас чува достојанство боголиког човјека, чији је лик у савременом времену изложен бројним изазовима.
Ректор је подсјетио да Богословија од обнове 1992. године традиционално организује академију поводом овог празника, те изразио благодарност Високопреосвећеном Митрополиту Јоаникију, Преосвећеном Епископу Пајсију, свима присутнима, као и учесницима програма.
Црква као школа – од апостола до савременог доба
Свечаном бесједом сабранима се обратио протејереј-ставрофор Гојко Перовић, архијерејски намјесник подгоричко-колашински и парох при миленијумској Цркви Светог Ђорђа под Горицом.
Он је своје слово започео дирљивим сјећањем на блаженопочившег Митрополита Амфилохија, који је, слушајући богословце како поју у цетињској Цркви на Ћипуру, рекао: „Богословци, пропјевало је Цетиње са вама.“ Тај благословени тренутак, како је казао отац Гојко, и данас се осјећа у гласу младих богослова, кроз које „пјева цијела Црна Гора и цијела Српска православна црква“.
Осврнувши се на два значајна догађаја која су обиљежила ову Недјељу православља – традиционалну литију на Цетињу и освећење звона и крстова при храму у комплексу Православне гимназије „Свети Сава“ у Подгорици – отац Гојко је говорио о суштини црквеног школства.
Он је нагласио да Црква није затворена у храму, већ да од апостолских времена живи и дјелује као школа. Христос је био Учитељ, апостоли ученици, а Јеванђеље и посланице писане су са намјером да поуче и утврде у вјери. Од Антиохијске и Александријске школе до средњовјековних универзитета, теологија је била саставни дио образовног система.
Посебно је указао на историјску улогу манастира на нашим просторима – као школа писмености, преписивачких центара и мјеста гдје је очувана култура и духовност народа. Од цетињске штампарије до Светог Петра Цетињског и Његоша, црквена просвјета била је темељ духовног и националног идентитета.
Вјера и наука – раздвојене или сагласне?
Говорећи о савременом добу, отац Гојко је указао на изазове образовања у времену расијаности и „бомбардовања информацијама“, супротном духу поста који позива на сабраност и усредсређеност.
Он је одбацио тезу да су вјера и наука у сукобу, подсјетивши на ставове савремених научника. Нобеловац Peter Medawar говорио је о „границама науке“, указујући да постоје питања на која она не може одговорити. Francis Collins, аутор књиге „Божји језик“, истиче сагласје вјере и науке, док астроном Owen Gingerich у дјелу „Божји универзум“ наглашава да је свемир створен са намјером и сврхом.
„Послије свих заблуда двадесетог вијека, можемо мирно рећи да су вјера и наука неодвојиве људске дјелатности“, поручио је прота.
Жива традиција и одговорност будућности
Данас у Црној Гори дјелују два важна концепта црквеног образовања: Богословија на Цетињу, са својим интернатским и литургијским устројством, и Православна гимназија „Свети Сава“, чија диплома има пуну образовну проходност. Оба пројекта, наглашено је, траже у временима која су пред нама промишљање и унапријеђење, како би се јеванђелска истина приближила младим људима.
Тако је прослава Недјеље православља у Подгорици посвједочила да одбрана иконе није само историјска побједа над једном јереси, већ трајна брига за човјека, за његово образовање, за његов духовни и интелектуални раст. Јер, тамо гдје се пјева и говори истина и гдје се учи у свјетлости Јеванђеља, ту и данас – како је некада речено – „пропјевава“ читав народ.
Текст: Борис Мусић
Фото: Жељко Драшковић и Борис Мусић
Видео: Борис Мусић
