На празник када наша Света црква прославља Светог Саву, првог архиепископа и просветитеља српског, одслужена је Света литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, којом је предстојао протојереј Никола Пејовић, старјешина храма. Саслуживали су протојереји: Миладин Кнежевић, Предраг Шћепановић, Бранко Вујачић, Игор Балабан, као и јереји: Велимир Бугарин и Зоран Јовићевић.
У току Свете литургије сабранима се обратио протојереј Никола Пејовић, који је у духу молитвеног сабрања и благодарности, посебно истакао значај дана у којем се прославља Свети Сава као духовни отац и први архиепископ српски, чије дјело остаје темељ црквеног и народног јединства. Подсјећање на јеванђелску поруку о једном пастиру и једном стаду наглашава суштину црквене мисије — сабирање свих у Христу, чему је Свети Сава управо својим животом и службом непрестано свједочио.
„Нека је срећан овај данашњи дан и овај празник, у коме се молитвено сјећамо највећег међу нама Светога оца нашега Саве, првог српског архиепископа и оснивача Светосавске српске цркве.Цијели програм Цркве је управо сажет у посљедњој реченици јеванђелског одјељка по Јовану: Да буду све словесне овце приведене једном пастиру и да буде један пастир и једно стадо Христово”.
Осврћући се на богати низ јануарских празника, прота Никола је указао да управо у тим данима хришћанска историја добија своју пуноћу и смисао. Од Рођења Христовог до Светосавског празника, духовни токови кулминирају у лику Светог Саве, који је српском народу донио живи огањ вјере — онај исти пламен који је Христос желио да разгори у срцима свих људи, као извор преображења и живота.
„У овим јануарским данима последњим, који је препун дивних и благословених празника, догађаја који су опредијелили историју рода људскога до те мјере, тако дубоко и садржајно, да се она почела мјерити управо њима и да од догађаја Рођења Христовога, па ево до дана данашњега сви ти дани и сви ти празници некако врхуне и добајају наш народни израз у прослави Светога оца нашега Саве. Шта је он свом српском народу донио? Донио је управо тај огањ који је Господ донио на земљу, огањ вјере за који је сам Господ рекао: О како би ми се хтјело да се он разгори у срцима свих људи.“
Посебно је истакао Жичку бесједу као духовни завјет и темељни програм Светосавске цркве, кроз који се Свети Сава до данас пројављује у народу као родна и плодоносна маслина, чији плодови непрестано хране духовни живот Цркве.
„Шта је Жичка бесједа него завјет српском народу и основни програм Светосавске српске цркве. Жичка бесједа о правој вјери садржи управо све оне догмате и све оне истине апостолске, јеванђелске и светоотачке сабране на свим саборима и тако до дана данашњега Свети Сава се као најљепша, најдивнија маслина пројављује у нашем народу са многим плодовима.“
У наставку је прота Никола нагласио да се истинитост и живот Цркве потврђују кроз светост која се у њој рађа. Црква је жива онда када у њој рађају и сазријевају свети Божији људи, када се вјерни просвећују и сједињују у једно стадо око јединог Пастира — Господа Исуса Христа, што остаје мјера и путоказ њеног постојања.
„Црква је једино Црква ако се у њој рађају свети Божији људи. Ако се у њој просвећујемо, ако постајемо једно стадо једнога Пастира Господа нашега Исуса Христа, онда можемо говорити о истинској и правој Цркви”.
На крају је истакнут свеобухватни значај Светог Саве, не само као утемељивача цркве и духовности, већ и као просветитеља који је поставио темеље књижевности, науке и умјетности. Управо зато, његово име и дјело и данас живе у читавој Црној Гори, не само кроз богослужења у храмовима, већ и кроз бројне духовне и културне свечаности, академије и сабрања која свједоче о непролазној снази светосавског насљеђа.
„Данас ми са поносом истичемо и сјећамо се Светога Саве, не само као у темељивача цркве и духовности, него и као просветитеља књижевности, науке, умјетности и свега онога на чему ево више од осам вјекова се утемељује наш народ и наша Света српска црква. Зато се и данас радујемо и свих ових дана, јер готово да нема града у нашој Црној Гори, у којој се не слави не само у храмовима и кроз богослужења, него кроз духовне, свечане културне манифестације, академије, име Светога Саве“, поручио је на крају протојереј Никола Пејовић.
Бесједа о. Николе Пејовића – видео
Након заамвоне молитве и отпуста, дјеца полазници Школе вјеронауке су са својим вјероучитељицама Зорком Пејовић и Аном Ненадић, по већ устаљеној традицији, приредила малу приредбу у част Светог оца Саве.
Текст, фото & видео: Борис Мусић
