Његово високопреосвештенство Aрхиепископ цетињски и Mитрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је на Богојављење Свету архијерејску литургију у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.
Високопреосвећеном митрополиту Јоаникију саслуживали су протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, протојереји Миладин Кнежевић, Предраг Шћепановић, Мирчета Шљиванчанин, Бранко Вујачић, Никола Пејовић и Игор Балабан, јереји Павле Божовић, Велимир Бугарин и Константин Дојић, јерођакон Гаврило, сабрат Цетињског манастира, као и ђакон Ведран Грмуша.
Након прочитаног Светог јеванђеља сабраном вјерном народу обратио се Mитрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Митрополит Јоаникије је, говорећи о крштењу Господа Исуса Христа у ријеци Јордану, подсјетио на дубоки смисао овог догађаја.
Митрополит је указао да се на Јордану открива Света Тројица и да Христово крштење није било ради Њега самога, већ ради установљења крштења као пута духовног рођења и сједињења човјека са Богом.
„Приликом крштења Христовога јавио се Бог Отац са неба, потврђујући да је Христос, који је ушао у ријеку Јордан да се крсти, Његов љубљени Син, кога треба да послушамо, и истовремено је Дух Свети сишао на Њега. То је све видио и чуо Свети Јован Крститељ. То је директно откривење Свете Тројице – Оца и Сина и Светога Духа. Господ, који је ушао у ријеку Јордан да прими под видом Јовановог крштења, у суштини је установио нама крштење, да се и ми крстимо, да се духовно родимо, да се крстимо у име Оца и Сина и Светога Духа, да се клањамо Пресветој и Живоносној Тројици, да се сјединимо са Христом Господом. Због тога пјевамо на Светој литургији: ‘Ви који се у Христа крстисте, у Христа се обукосте.’ То заиста јесте сједињење са Христом и усиновљење Богу Оцу, и сви ми хришћани носимо божанске одежде на себи уколико живимо хришћанским животом, уколико се облачимо у Христове врлине“, казао је митрополит Јоаникије.
Митрополит је нагласио да Христово погружавање у воду изображава Његову смрт, а излазак из Јордана Његово Васкрсење, чиме је већ на Богојављење назначено цјелокупно дјело спасења Господа Исуса Христа, те је скренуо пажњу на хришћански начин живота који се огледа у смирењу, кротости и покајању, као и у чињењу дјела врлинског живота из љубави према Богу, а не због славе и личног опортунизма.
„Када је Господ ушао у ријеку Јордан и погрузио се као и остали грешници, иако није имао никаквога гријеха, Он је тада већ изображавао своју смрт. Када је изашао из ријеке Јордан, послије крштења, тиме је изобразио своје Васкрсење. Сила Часнога крста већ се пројавила на ријеци Јордану и није случајно што дан уочи Богојављења зовемо Крстовданом и строго постимо у знак Христовога смирења. Видимо да је Господ управо на овај празник назначио своје укупно дјело спасења, да је изобразио своја страдања која ће се догодити на Велики петак, своју смрт и своје преславно тридневно Васкрсење. Зато се и погружавамо три пута у воду када крштавамо дјецу, у знак Свете Тројице и у знак Христовога тридневног Васкрсења. Гледајући на Христа Господа, ми видимо како треба да живимо, чему да стремимо и који је наш хришћански пут – пут вјере, пут славе Божије, али се тим путем иде са кротошћу, смирењем и кајањем за своје гријехе. Тада се човјек заиста највише узвисује.“
„Ево, рецимо, неко учини неко велико добро дјело, али хоће да се покаже, хоће да се о томе прича, хоће да се то напише, хоће да се то свуда види. Треба се захвалити човјеку који учини неко добро дјело, али ако је исувише тога разметања, све се упропасти — боље да ништа није ни чинио, јер би за његову душу било боље. Добра дјела која човјек чини, а не тражи за то ништа, ни хвалу ни плату, него их чини из љубави и не тражи да се о томе прича или говори, Бог зна и Бог види због чега су учињена. Ако су учињена ради добра и ради славе Божије, сигурно ће их Бог наградити, и то добро дјело, али посебно и смирење“, закључио је митрополит.
Говорећи о самом празнику, митрополит Јоаникије је истакао да је Богојављење радост цијеле Цркве и све творевине, те да се освећењем воде свједочи да је Господ дошао да освети човјека, природу и читав свијет. У том духу подсјетио је и на благочестиви обичај чувања и коришћења богојављенске воде као извора благослова и освећења у животу вјерних током цијеле године.
„Ово је дивни, величанствени празник, коме се радују и анђели и људи, цијела Црква Божија, цијела творевина. Зато данас освећујемо воду, у спомен Христовога крштења, и тиме свједочимо да је Господ дошао да освети и наш живот, и природу, и цијелу творевину. Сва творевина је пријемчива да прими благодат Божију, а то нарочито видимо када вршимо освећење воде на Богојављење. Имамо тај дивни благочестиви обичај да хришћани захватају од те воде и носе је својим домовима. Она се не квари цијелу годину, можда и дуже, али је обичај да се чува годину дана. Када је год могуће, изјутра, наште срца, послије јутарње молитве, хришћани могу пити од те воде и примати освећење ако не могу отићи у цркву да се причесте“, поручио је на крају празничног слова митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
По заамвоној молитви обављено је велико освећење воде.
Текст, фото & видео: Борис Мусић
