У Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, Нова година је и ове године дочекана у молитвеном и саборном духу. Након традиционалног налагања бадњака, вјерници су се сабрали на поноћном молебну који је служен у поноћ поводом Нове године, празника Обрезања Господњег и Светог Василија Великог.
Молебан је служио протојереј-ставрофор Далибор Милановић, уз саслужење протојереја: Предрага Шћепановића и Николе Пејовића, јереја Константина Дојића и ђакона Ведрана Грмуше.
Након одслуженог молебна вјерном народу пригодном бесједом обратио се протојереј Никола Пејовић, старјешина храма, подсјетивши на истински смисао хришћанског дочека Нове године. Он је нагласио да православни хришћани не би требало да преузимају облике славља који се своде на пролазну забаву, претјерано уживање у храни и пићу или искључиво спољашњу радост, већ да Нову годину дочекују угледајући се на Господа Исуса Христа и догађаје које Црква тога дана прославља:
„Када славимо Нову годину не би требали да копирамо начин славља како то раде они који славе из неких других разлога, па да прославу Нове године користимо као повод за славље у изобилном јелу и претјераном пићу или искључиво музичкој или некој другој забави, него треба да гледамо и да се угледамо на Господа и Спаса Христа Бога нашега, јер је Он дошао и постао човјек и ми у овој ноћи славимо два догађаја. Прво је Обрезање Христово, чиме се завршава прослава Рождества Христовога и чиме се потврђује да је Он заиста човјек испунивши дотадашњи закон који је означавао савез Бога и човјека.“
Говорећи о празнику Обрезања Господњег, истакао је да тим догађајем Христос потврђује своје истинско оваплоћење и испуњење старозавјетног закона:
„Обрезати се значи ступити у савез са Богом по старозавјетној мјери и обичају и Закону Божијем. Он (Господ) је дошао да испуни Закон и да донесе нови савез човјека и Бога. Донио нам је умјесто обрезања – крштење, дакле ново рођење – рођење водом и Духом и ми смо од смртних и пропадљивих људи, постали људи способни да трајемо. Способни за живот вјечни.”
Посебно је истакао значај Цркве као заједнице у којој се рађају светитељи Божији, подсјећајући да живот и дјело Светог Василија Острошког свједочи да тјелесна смрт не представља крај, већ да, силом Духа Светога и Христовог Васкрсења, светитељи остају живо присутни у Цркви и међу вјернима.
„Господ је дошао да оснује Цркву, да рађа светитеље Божије. Шта је Свети Василије него човјек рођен тим новим рођењем, човјек који је освештан силом са висине, освештан Духом Светим. И његова тјелесна смрт не значи и прекид његовог присуства на земљи, него управо супротно, благодарећи Духу Светоме и благодарећи сили Христа рођенога од Дјеве, распетога и васкрслога и вазнесенога, постаје још присутнији са нама и међу нама. Такву вјеру ми имамо и зато нам не приличи да се понашамо као незнабошци“, поручио је прота, позвавши сабране да Нову годину започињу са благодарношћу, молитвом и надом у Господа.
На крају обраћања, протојереј Никола Пејовић је сабранима честитао празнике и Нову годину: „Једино ново што човјек слави под капом небеском је сами Господ Исус Христос – Бог наш, Њега славимо, у Њега се надамо, Њему се молимо и Њему своја кољена и своја срца приклањамо, да му заблагодаримо на свему ономе од чега нас је сачувао у прошлој години и да нас у овој години, која је пред нама, још више и интензивније чува и упућује на пут истинског живота, благословеног, да истински ова Нова година буде благословена добротом, љепотом, радошћу живота и пуноћом и смислом у Христу распетоме и васкрсломе.“
Текст, фото: Борис Мусић
