Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије данас, 14. јануара 2026. године, на празник Обрезања Господњег и Светог Василија Великог, служио је Свету архијерејску литургију у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу.
Честитајући празнике, Обрезање Господње и спомен Светог Василија Великог, као и Нову годину, Митрополит Јоаникије је подсјетио сабране да је обрезање установљено још у Старом завјету ради тога да би уклањањем дијела тијела људскога, човјек уклонио зла дјела и зле мисли из душе своје, и да би на такав начин учинио савез са Богом. Међутим, то старозавјетно обрезање колико је год било важно, неопходно, није могло да да савршенство, па су Свети пророци говорили о народу јеврејскоме, који је народ обрезаних, да је тврдоврат и необрезанога срца.
„А Господ Исус Христос када је дошао у овај свијет, Он се покорио Мојсијевоме закону не зато да би и нас њему покорио, него да би нам даровао слободу од Мојсијевог закона. Он није Мојсијев закон разорио, нити одбацио, него га је испунио, усавршио и превазишао. Када је примио обрезање, Он је тиме посвједочио да је примио људску природу и да је дошао у овај свијет и постао човјек као један од нас, да би у људској природи нама устројио спасење“, бесједио је Архиепископ цетињски.
Примивши обрезање, Господ Исус Христос заправо нас је припремао за духовно обрезање те није случајно што је празник Обрезања Христовога неколико дана уочи Крштења Христовога, јер крштење Христово, нагласио је Владика, заправо је било устројавање и нашега крштења, а то је савршено обрезање.
„Не обрезује се дио тијела, него се уклањају из наше душе тама, мрак, пакост, злоба и обнавља се цијела наша природа – то је заправо савршено обрезање срца људскога“, казао је Митрополит.
По његовим ријечима какав је тај нови човјек који има духовно обрезање, види се по светитељу кога данас прослављамо – Светом Василију Великоме, који је велики учитељ Цркве Божије, устројитељ монашкога живота, али и свакога поретка у Цркви:
„Јер је био човјек свет, просвијетљен Божијом мудрошћу, Божијом истином, правдом и љубављу и постао велики васељенски светитељ и учитељ цијеле васељене. Имао је велико образовање, али није се он толико ослањао на образовање, него се ослањао на мудрост Божију и на благодат Духа Светога која га је просвећивала. И он је, користећи се наравно и свјетским образовањем, као човјек духоносац, био велики учитељ и велики ауторитет у Цркви.“
Светог Василија Великог монаси посебно помињу јер је написао и монашка правила која се у Цркви Божијој и дан-данас поштују, и толико вјекова је прошло и ниједна ријеч из онога што је написао и заповједио Свети Василије Велики не може да се доведе у питање.
„Било је и других великих Светих отаца, али нико није имао тако јасну, једноставну мисао, али пуну Божије истине и силе Духа Светога. И није случајно што је он од свих учитеља Цркве, послије Светих апостола, један од првих“, казао је Владика објашњавајући шта је то што Светог Василија Великог посебно карактерише.
У наставку Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је казао да је природно што православну Нову годину прослављамо на дан Обрезања Христовога када видимо да је Господ Исус Христос ушао у историју, у наш живот, када видимо да је вјечност ушла у вријеме, не да то вријеме уклони, нити да упразни него да га испуни и освешта, и да га просвијетли. Тако је и Господ Исус Христос ушао у овај наш живот као свјетлост и све ново твори. Он је ушао и у историју и у вријеме и у наш живот, и све чини новим.
„Ево, Бог нам је дао те новине кроз ћивоте Светих Божијих угодника, преко којих се стално обнављамо. А обнављамо се, драга браћо и сестре, и на свакој Светој литургији. Нека Бог да свима вама радости, Божије благодати, Божије милости и љубави да буде што више међу нама“, казао је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, који је потом код ћивота Светог Василија Острошкога молитвено присуствовао молебну за благословено Ново љето доброте Господње.
Весна Девић
