Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је данас, Свету архијерејску литургију у Цркви Светог архиђакона Стефана у Дујеви, у Ријечанима.
Прије почетка Литургије Митрополит је освештао црквена звона.
Вјерном народу је бесједио по отпусту, опходу око цркве и резању славског колача.
Честитајући божићне празнике, Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је истакао да је Господ Исус Христос доласком у овај свијет донио „обновљење духа и тијела, обновљење живота, мир на земљу, не земаљски мир који људи успостављају па га брзо послије кваре, него божански мир који превазилази сваки ум, као што говори Свети апостол Павле када је Господ Исус Христос рођен у пећини од Пресвете Дјеве Богородице, када су анђели небески запјевали узвишену пјесму коју и ми пјевамо на светим богослужењима: Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља.“
„Исто тако, анђели Божији су се јавили у близини Витлејема пастирима који су били код својих стада да им кажу да је дошла радост цијеломе свијету и да могу отићи до Витлејема да се поклоне Богомладенцу Христу-спаситељу свијета. Од тог момента све се мијења у овоме свијету. Свети Јован Дамаскин је рекао да је Христос једино ново под Сунцем, једино ново, јер Он доноси новину и обновљење цијеломе свијету. Ми имамо диван народни обичај да прије Христовога рођења тражимо једни од других опроштај. Да се измиримо једни са другима, да не би било никаквога подозрења и никакве сумње међу нама. Исто тако, био је обичај ако неко неком дугује нешто, да врати прије Божића. Из тога можемо да се поучимо како треба живјети у овоме свијету и у овоме вијеку. Треба живјети у љубави Божијој. Ако имамо љубави Божије у души својој, ако имамо мира Божијега у души својој, онда ћемо имати и љубави међу собом и живјећемо у миру и слози и љубави међусобној.
Што смо ближе Богу, то смо пунији Божије истине, правде, доброте, љубави. А што смо даље од Бога, све више тонемо у мрак, све више тонемо у мржњу, подјеле, свађе и у несреће каквих је препун, нажалост, овај свијет. А, каква је наша света вјера, о томе свједочи Свети архиђакон Стефан, кога слави овај свети храм и у чије име смо се данас овдје сабрали да прославимо славу овога светога храма“- бесједио је Митрополит.
Високопреосвећени владика потом је говорио о Светом Стефану као апостолу Христовом и истако да је он био пун благодати, мудрости и дарова Духа Светога, те су га зато изабрали апостоли да и он проповиједа Јеванђеље.
„И када је почео да проповиједа Јеванђеље Јеврејима који су били огрезли у својим законским формулама и сву вјеру свели само на то, а заправо, испод тога се крило велико лицемјерје, као што их је Господ Исус Христос изобличавао за лицемјерје, па је то почео проповиједати и Свети Стефан. Видело се да је то нека нова ријеч, нека нова проповијед, неко ново свједочанство, ново искуство и то је њима засметало, иако нијесу ни они били срећни у томе у чему су живјели, али су се до те мјере навикли да нијесу хтјели то да мијењају и то није добро, када наше срце није отворено да прими Божију благодат, да прими Божију љубав и Божију милост, а и то се може догодити чак и нама хришћанима. Да застранимо. И природно је, пошто је човјек пао и грешан је, да врло често негдје погријеши и негдје застрани, али је много природније да се врати и да спозна своју заблуду.
Међутим, то није било тако код Јевреја када су слушали проповијед Светога Стефана који је свједочио име Божије и проповиједао Христово рођење, долазак у овај свијет и Његово распеће, Његову смрт и Његово васкрсење. Шта се догодило? Створена је једна атмосфера линча и каменован је. Кажњен најстрожом казном коју су Јевреји имали. Код Јевреја је било каменовање, а код Римљана је било распињање на крст. Међутим, управо када је створена та атмосфера линча, пошто су оклеветали Светога Стефана да не поштује светоотачке законе нити Мојсијев закон, него разара њихове установе и хули на њихову вјеру, то су све лагали. Видите како може бити Божији праведник оклеветан. Али, када су погледали сви људи на Светога Стефана, видјели су да је његово лице, као лице анђела Божијега. Да је то Божији праведник. Ништа им друго није требало него да погледају у њега. И видјели су многи људи.
А, када су га каменовали, он се молио за своје мучитеље и на крају затражио опроштај од Бога и видио славу Божију. Видио је Христа Господа како га чека на небесима, јер се жртвује за Њега. Он се удостојио да пострада на исти начин као Христос Господ. Када је Христос био разапет на крсту изговорио је ријечи опроштаја: Господе, опрости им, јер не знају шта чине. То је нешто што је човјеку недостижно по његовим људским способностима, него је Бог дао и Светоме Стефану. Господ Исус Христос, улио је у његоово срце силу свете вјере православне, силу Божије истине и правде и љубави, те је могао пострадати на тако узвишени, христолики начин и он стоји пред престолом Божијим на небесима и моли се за све нас. Велики Божији угодник и велики наш заступник пред Богом“- поучавао је Митрополит Јоаникије.
Високопреосвећени владика затим је појаснио да је наша православна вјера (како се види из јеванђеља, апостолских посланица и житија светих), света вјера. Чиста вјера. Узвишена. Благородна. Вјера која препорађа и душе и срца и мисли човјечије просвећује и цијело биће човјеково освећује.
„Таква је наша света вјера која рађа светитеље Божије као што је Свети првомученик Стефан, као што су: Свети Сава, Свети Василије Острошки Чудотворац, Свети Петар Цетињски, Свети Петар Други Ловћенски Тајновидац и многи други Божији угодници. И нашем народу је Бог дао да роди многе светитеље. Неке кроз мучеништво, а неке кроз службу Богу и кроз свети начин живота.
Нека би Бог свима нама дао да идемо тим путем, драга браћо и сестре. Путем Христовим. Божијим путем. Да буде што више љубави међу нама. Зато се и сабирамо у свете храмове Божије и молимо се Богу и причешћујемо се светим тајнама Христовим да би се Господ Исус Христос на чудесан начин уселио у наша срца. Својом силом, својим животом, својом истином и правдом. Да би препородио наш живот, да бисмо се испунили Божијом љубављу. Да бисмо живјели у тој љубави и да бисмо свједочили свету вјеру православну и својим животом и својим добрим дјелима и својим ријечима и мислима и свим својим бићем-закључио је Митрополит Јоаникије.
На крају, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је забагодарио оцу Игору за труд око обнове храма, као и свим вјерницима који су се такође потрудили, неколицини додијелио захвалнице и пожелио мир и слогу међу људима и све позравио божићним поздравом: Мир Божји Христос се роди.
Лана Остојић
Фотографије: Жељко Драшковић
