На трећи дан Божића, када прослављамо спомен првог мученика и архиђакона Стефана као и исповиједника Теофана Начертаног, служена је Света литургија у подгоричком Храму Светог Георгија.
Евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј-ставрофор Јован Радовић уз саслужење протојереја-ставрофора Гојка Перовића аријерејског намјесника подоричко-колашинског, протојереја-ставрофора Милете Кљајевића, протојереја-ставрофора Драгана Станишића, док су молитвено учествовали прота Милун Фемић и ђакон Лука Павићевић.
За пјевницом благољепију богослужења допринио је својим појањем Хор ,,Свети Сава“, под руководством диригента и хоровође, Снежане Поповић, дипломираног теолога.
Након прочитаног јеванђелског зачала, словом поуке сабранима се обратио прота Радовић:
„Славимо Божић – Рођење Господа нашега Исуса Христа од Пресвете Дјеве Богородице. Имали смо и Бадњи дан, али није лоше да запамтимо да бадњак симболише дрво које су пастири донијели да наложе ватру и угрију Младенца Христа, који је у хладним јаслама лежао. А исто то бадње дрво симболише и крст на коме је Господ разапет и пострадао нас ради и нашега спасења ради.
Чудесна је прича коју је Господ испричао фарисејима, садукејима и Јеврејима у вријеме када је живио међу њима. Господ се родио само зато да би умро – да би пострадао, умро и васкрсао и тиме нам донио спасење. Зато је Господ дошао на овај свијет: савио је небеса и сишао, узео тијело од Пресвете Дјеве Богородице да би у том тијелу смрт побиједио. Како кажу Свети оци: Бог је постао човјек, да би човјек могао постати Бог по благодати.
Исто тако, Свети Григорије Богослов каже да је спасено само оно што је узето. Господ је узео људску природу у свему осим у гријеху, јер гријех у Њему није могао да постоји.
Зато Господ ову причу говори и упоређује је са виноградом. Јеврејски народ био је тај виноград, односно изабрани Божији народ. Плод, кула и пивница били су закон и заповијести које је Господ давао преко пророка, да би народ знао куда да иде и како да живе, ради спасења.
Када је дошло вријеме да се уберу плодови, слуге које је господар послао – једне су убили, друге каменовали, треће претестерисали. То су били пророци које је Бог слао, али народ није могао да поднесе изобличење, јер није живио по Богу а пророци су били савјест народна. На крају, Господар шаље Сина Свога, и Њега изводе изван града и убијају – по пророчанству, изван Јерусалима.
Господ затим пита: шта ће учинити господар винограда тим виноградарима? А они сами одговарају: злочинце ће злом смрћу погубити, а виноград ће дати другима. И заиста, 70. године по Христу римски војсковођа Веспазијан Тит разори Јерусалим и поби све Јевреје у једну крв. Господ је чекао четрдесет година да се народ покаје за распеће Сина Божијега, али до покајања није дошло. И Господ допушта оно што су и сами рекли, што се догодило испод крста, када Пилат каже: Шта да радим са овим Исусом ? А они кажу: Распни га, крв Његова на нас и на дјецу нашу.
Тако су Јевреји расијани по цијелом свијету, све до повратка након 1840 година, када се враћају и оснивају земљу Израел. А виноград је дат другим виноградарима – хришћанима, православнима.
Данас такође прослављамо Светог архиђакона Стефана, првог мученика. Он је пострадао из истог разлога као и Господ Христос. Био је пун Духа Светога, светога живота, први међу ђаконима. Када су га Јевреји лажно оптужили да говори против Мојсија и пророка, изговорио је ријечи које смо данас чули у Апостолу, разобличивши народ што је убио Праведника.
Нису могли да поднесу истину – ни од Христа, ни од Стефана. И као што су Христа разапели, тако су Стефана каменовали. Стефан каже: Ви сте разапели Праведника, убили га, на правди Бога, Ви и оци ваши, јер сви су знали да ће се Месија родити и да ће доћи да спасе род људски, јер су добро познавали учења Старога Завјета; јер видимо кад су мудраци дошли код Ирода у Јерусалим, тражећи звијезду – односно где је цар Јудејски који се родио? Каже се да је Ирод, сазвавшио све мудраце јеврејске – питао их, где ће се Христос родити? А сви у глас рекоше: у Витлејему јудејскоме, јер је тако пророк Михеј написао, још 7000 година прије доласка Христовога. Тако да ми данас славимо Светога архиђакона Стефана – као мученика и исповједника за вјеру Христову. Био је спреман да посвједочи својим животом, то у шта је вјеровао, да би на крају био каменован. То је била врло тешка смрт код јеврејскога народа, али је опет била лакша него распеће; будући да гађањем камењем човјека, прва 3,4, камена га већ онесвијесте и онда га они послије дотуку осталим камењима. Тако да су многи прижељкивали смрт каменовањем, јер је била брза; тако да ће Стефан пострадати за Христа и у задњем моменту се мољаше: Господе, опрости им, јер не знају шта чине и не урачунај им овај гријех.
Нека свима који данас славе Светог архиђакона Стефана буде на здравље и спасење, на радост и утјеху. Нека нас Господ све укрепи у вјери. Амин.“
Након примања Свете тајне причешћа, свештенослужитељи овог древног храма, приступили су благосиљању и ломљењу славских колача, данашњим свечарима.
Затим је заједничарење свештенослужитеља и парохијана, настављено празничном трпезом, у Светогеоргијевском дому.
Елза Бибић
Фото/видео: Дарко Радуновић
