Izaberite stranicu

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије данас, 3. јануара 2026. године, са свештенством и вјерним народом служио је Свету литургију у Манастиру Светог Василија Острошког на Бриској гори код Улциња.

Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су архимандрит Бенедикт (Јовановић), протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереј Синиша Смиљић, јереј Братољуб Радовић и ђакон Цвјетко Перић.

Прије почетка Свете литургије, Митрополит Јоаникије је обукао послушнице ове манастирске обитељи Александру и Милијану.

На крају Свете службе Божије вјерном народу се обратио Високопреосвећени Митрополит Јоаникије, подсјетивши их на старозавјетно чудо из живота Мојсијевог, које се на службама у сусрет великом празнику Рођења Христовога врло често помиње. То је оно чудо када је Мојсије, испод Синајске горе, видио купину која огњем гори, али не сагоријева него и даље остаје зелена и не мијења свој изглед. Након тога Мојсију се јавио Господ и он је, нарочито подстакнут тим виђењем, био увјерен да је све оно што му је Господ ту саопштио истинито иако није могао потпуно схватити како је могуће да огањ обузме купину а да је не сагоријева. А тај огањ, како је појаснио Владика, није био вештаствени, материјални огањ, него је имао неку другу природу – чак би се рекло не да уништи купину, него да је сачува.

„Али све што Господ чини не завршава се баш на самом том дјелу, него кроз то дјело, кроз то чудо које је Господ учинио, Он је род људски припремао за нешто потпуно ново, што не можемо до краја разумјети у оном моменту када се то догађа – шта ће то бити ново? А ново под сунцем је било то да је Пресвета Богородица, ради нас људи и ради нашег спасења, по Божјем устројству и само по Божјем човјекољубљу, по Божјем старању о нама, да је Она примила у утробу своју дјевичанску и зачела Сина Божјега силом и дејством и наитијем Духа Светога Божјега, као што се Пресветој Богородици јавио Свети архангел Гаврило“, бесједио је Високопреосвећени Митрополит.

Када је Богородица питала како ће се то догодити да Она роди, пошто је била ријешила да не ступа у везу са земаљским жеником него да служи Богу живоме и истинитоме, Свети архангел Гаврило, који је добио од Бога заповијест да донесе ту благу вијест Пресветој Богородици, није одговорио како ће то бити него је само рекао шта ће бити. Бог му је то заповједио и открио шта ће бити, али како ће бити ни сами анђелски ум се није усудио да објашњава и он је само рекао: Дух Свети доћи ће на тебе и сила Свевишњега осјениће те; зачећеш и родићеш сина, и наденућеш му име Исус.

„Дакле, драга браћо и сестре, ова неопалима купина са Горе синајске указивала је на Пресвету Богородицу – на зачеће и на рођење Христово. Као што онај Божански огањ који је обухватио купину под Гором синајском није сагорио ту купину, нити је повриједио, него је сачувао, тако се Господ који се често јавља у виду свјетлости, у виду огња који сажиже наше гријехе али просвјетљује наше душе, тако се Господ као Вјечна свјетлост настанио у утробу Пресвете Дјеве, али само ради нас људи и ради нашега спасења, ради промишљања Божијега о спасењу цијелога рода људскога. И није повриједио нити Њезину дјевичанску утробу, нити Њезину природу, него је сачувао потпуно девствено и Она је зачела и родила Спаситеља свијета – Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа“, казао је Владика.

Како је у наставку објаснио Архиепископ цетињски ни то што се догодило, када говоримо о рођењу Христовоме, не завршава се само на томе догађају, него се на неки начин то догађа стално и као примјер је навео да се на свакој Светој литургији ми причешћујемо Светим тајнама Христовим. Примамо огањ божански у себе, у своју душу и своје срце и у своје тијело, али се наша природа тим божанским огњем не повређује, него се обнавља и просвећује. Наиме, Господ својом силом, благодаћу, светошћу и својим животом божанским настањује се у нама, и тиме се не повређује наша природа, већ се обнавља, заштићује, добија своје право истинско назначење:

„И тај божански огањ од Светих тајни, он спаљује наше гријехе које смо учинили, али обнавља истовремено нашу природу, као што онај огањ божански на Гори синајској, који се видљиво јавио Светоме пророку Мојсију, није дјеловао као обични огањ, као обична ватра која све спаљује пред собом и оставља гареж и пустош иза себе. Није то такав огањ вештаствени, него је огањ божански који спаљује гријехе и чисти нашу природу, ослобађа је од свега онога што је ту природу оштетило и посрамило и помрачило и враћа нам првобитно достојанство наше које нам је Бог дао. И не само то, него нас узводи на још већу висину – сједињујемо се са Богом живим и истинитим кроз Свете тајне. Примамо дакле и ми тај огањ божански у себе.“

Владика је нагласио да се уочи овога великог празника, прослављајући име Божије, помињући Пресвету Богородицу и Мојсијево виђење несагориве купине, међусобно подстичемо да се приближимо Господу и једни другима, да се сјединимо са Господом, да се што чешће причешћујемо Светим тајнама Христовим, да примамо тај живоносни, животворни, очишћујући божански огањ у своју душу, који спаљује наше гријехе и просвећује нашу таму и обнавља нашу природу.

Говорећи о овој новој обитељи – манастиру Светог Василија Острошкога, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је нагласио да је ова црква подигнута у вријеме Митрополита Гаврила Дожића, потоњег патријарха српскога, тек са устројавањем овога манастира добила своје пуно и право назначење те да је Митрополит Гаврило знао колико је значајно да ово мјесто има православни храм посвећен Острошком чудотворцу.

„Али смо убјеђени, као што ни пророк Мојсије није могао све знати – шта значи оно јављање Господње на Синају – да ни он није могао све знати шта ће бити, није ни било потребно. Знао је да ће бити нешто веома значајно за ово мјесто и то се догодило, испунило. Овдје је основан, благословом блаженопочившега Митрополита Амфилохија, овај Манастир Светога Василија Острошкога и заиста ова света обитељ даје нови живот овоме мјесту, не само овоме селу, мјештанима овдје православнима који су у близини, него и на много ширем плану од огромног је значаја оснивање ове свете обитељи“, поручио је Владика, додавши да даје Бог и Свети Василије Острошки те све иде лијепо.

Указујући на муке и подвиге, трпљења и искушења кроз која пролази мати Олга и њезино сестринство, Владика је казао да се не треба бојати јер су искушења као валови морски на пучини, којих мора бити како би се стекло искуство правих морепловаца. У прилог томе да Бог милује и благосиља ову свету обитељ навео је и данашњу свету службу, на којој су Милијана и Александра постале дио сестринства овога манастира, и оне ће се спремати и уз Божију помоћ и милост и припремити, ако Бог да, да постану слушкиње Господње, да служе Богу живоме и истинитоме.

„Божија милости и благодат нас грије, иако је овај храм мали па нисмо могли сви стати у њега, он је довољно широк и простран да нас све нахрани, да преко њега сви добијемо благослов и да осјетимо тајну божанскога живота и постигнемо циљ свога земаљскога живота у сједињењу са Христом, да осјетимо тајну будућега вијека и Царства небескога, коме се приопштавамо преко Светих тајни Христових. Нека буде на здравље и спасење, на многа и блага љета, нашим новим сестрама ове свете обитељи, Милијани и Александри, нека буде срећно и благословено! Нека их Господ, Пресвета Богородица, Свети Василије Острошки руководе и упућују и доведу до мирног пристаништа у мирну луку спасења у Христу Исусу Господу нашем“, поручио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

Весна Девић

Фото: Михаило Драшковић

 

Pin It on Pinterest

Share This