Само они који се Богом богате, оним што је вјечно и непролазно, то су једини прави истински богаташи. Сви остали који се клањају праху земаљском, обоготворавају паре, доларе, евре, или имања нека, или своју власт, или своје страсти, ти су поражени, било ко да су они. Дакле, то је тај пораз који треба да се догоди овдје, не пораз оних који су на власти, нити нас који служимо Христу Богу, него пораз зла, мржње, диоба, раскола, духа братоубилаштва и богоубилаштва. То треба да буде поражено. И ја се надам у Бога да ће то бити поражено. Безакоње да буде поражено, да би закон Божији – закон истине и правде – и истински људски закони тријумфовали.
Истинитост пророчких ријечи блаженопочившег Митрополита Амфилохија, који је своју наду положио на Господа да неће дозволити да безакоње тријумфује у Црној Гори, потврђена је годину дана након доношења спорног дискриминаторног Закона о слободи вјероисповијести од стране бившег режима, када је Скупштина Црне Горе усвојила његове измјене и допуне.
Тај 29. децембар 2020. љета Господњег остаће уписан и упамћен у историји Црне Горе као дан побједа правне државе и народа, дан када је Скупштина Црне Горе вратила своје достојанство и са 41 гласом посланика владајуће већине усвојила измјене и допуне Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница.
Посланици су аплаузима пропратили усвајање измјена и допуна Закона о слободи вјероисповијести, чије је доношење покушала да опструира опозиција, која је 27. децембра 2019. године и донијела спорни закон као тадашња парламентарна већина.
Наиме, послије паузе која је дата да би се утврдиле промјене мандата у коалицији Црно на бијело, предсједник Скупштине Алекса Бечић обавијeстио је посланике да је Државна изборна комисија (ДИК) саопштила да није у могућности да достави извјештај о верификацији мандата, јер није добио потребан број гласова чланова ДИК-а (пет против, четири за и један уздржан). Такав покушај опструкције од стране ДИК-а Бечић је оцијенио као нешто што историја црногорског, европског и свјетског парламентаризма не памти, истичући да члан 104 Закона о избору посланика и одборника дефинише и такве ситуације, те да ако посланик поднесе оставку, мандат добија сљедећи на изборној листи. Овим су створени услови за наставак сједнице и изгласавање измјена и допуна Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница.
Подсјећамо, протести који су 26/ 27. децембра 2019. љета Господњег почели због усвајања безакоња оличеног у Закону о слободи вјероисповијести, претворили су се у незаустављиву снагу која је 30. августа 2020. довела до пада оних који су били одговорни за његово доношење, чиме су се обистиниле ријечи тадашњег Еписокопа будимљанско-никшићког, а садашњег Митрополита црногорско-приморског Јоаникија, изговорене тог хладног и мрачног јутра 27. децембра: “Ми ћемо нашу борбу свакако против зла и неправде, а нарочито против скрнављења светиња, наставити, и ако се будемо борили као хришћани свакако и добити, а већ смо много добили. Ова наша борба нас је много оснажила, а они који су на овакав начин усвојили један закон, и то закон о слободи вјере, ја мислим да су већ сами себи рупу велику ископали. Како чинили тако им Бог дао. Амин!”
Весна Девић
Фото: Скупштина Црне Горе
