…„Бог је љубав, и који пребива у љубави, у Богу пребива, и Бог у њему“ (1. Јн 4,16)…
Свемоћни Бог и свеблаги Бог јесте Љубав и управо је други дио ове изреке од пресудног значаја. Он није удаљен нити неприступан. Можемо му приступити. Можемо ступити у заједницу са Њим.
Пут и стаза остају непромијењени:
„Ко пребива у љубави, у Богу пребива, и Бог у њему.“ У овој једној реченици сабира се и тајна нашег личног живота.
Постоји могућност да непрестано живимо у миру и радости Божијој, пребивајући у љубави, јер Бог је љубав.
Хришћанска љубав није некаква нејасна емоционална узбуђеност, него став живота који се пројављује у свакодневници.
Она је божанска свјетлост која обасјава цјелокупно људско биће…
У нашој особено суровој епохи, у којој у многим крајевима бјесне мржња и насиље, хришћани, вјерни Ономе који се јавио у тијелу — Господару мира, позвани смо да се увијек супротстављамо, свим својим душевним и тјелесним снагама, гдје год и колико год можемо…
Браћо моја, подсјећам вас:
Најљепше је — вољети, макар и када си се уморио, ма колико да те боли.
Најузвишеније је — вољети, вољети истински, „у Христу“.
Архиепископ Тиране, Драча и цијеле Албаније др. Анастасије
Превео: протопрезвитер Никола Гачевић
Извор: Отисци доброте
