Незнабошци ходе у сујети ума својега, помрачени смислом, отуђени од живота Божијега за незнање које је у њима, за окамењеност срца њехових (Еф.4, 17-18).
Шта је сујета? Све посматрано ван Бога, одсечено од Бога, употребљавано без страха Божијег.
Шта је сујета ума? Живети и живот тумачити не по Божијем закону него по својим тренутним помислима и жељама.
Од чега долази то зло људима? Прво, од окамењености срца, а потом од незнања које је у њима.
Шта значи окамењеност срца? Значи срце испражњено од љубави Божије и страха Божијега и напуњено похотљивошћу и страхом од свега -ради тела. Шта се рађа од окамењености срца? Незнање, потпуно незнање божанских ствари, божанских путева и закона, потпуна затупелост за духовни живот и духовну мисао. Каква је крајња последица окамењености срца и незнања Божијих истина? Помрачење смисла и отуђење од живота Божијег. Помрачење смисла-наиме, ум човеков бива мрачан као и тело. Светлост која је у човеку постаје тама. О, колика тама. Помрачен смислом јесте помрачен умом. Помрачен умом пак, не зна смисао ничему и одриче смисао свачему. Таква је отуђеност живота Божијег и суши се и гине као део тела одсечен од тела. Такви су незнабошци. Такви су безбожници.А, такви су, најзад, и маловерни и лажни хришћани. Но, и суво дрво када се залије животворном водом Христовом, оживи и озелени и осушени свет незнабожачки васкрсао је и оживео Христом Господом. Куд и камо пре, покајани грешници хришћански.
Учинимо смотру над собом. Учинимо је сваки дан. Питајмо се, сваки дан, да и ми нисмо због сујете постали помрачени и од Божијег живота отуђени. Скоро ће смрт. И крај. И суд. Осушено дрвеће биће бачено у огањ неугасиви.
О, Господе Исусе, уме наш и животе наш, помози нам да умујемо тобом и живимо с Тобом. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Извор: Фондација „Пријатељ Божији“
