Јавна установа „Захумље“, у оквиру репертоара за децембар програма „Никшићка културна сцена“, организовала је трибину „Свободијада“ посвећену стваралаштву књижевника и гуслара Славка Јекнића. Представљене су његове књиге „Дробњачки војвода“ и „Јуначки поменик“, које садржајем и тоном, оживљавају духовни и историјски идентитет Дробњака и ширег простора.
Жанровски неодређен роман „Дробњачки војвода“, ослања се на историјске мотиве, легенде и дубоко укоријењено предање дробњачког краја. Дјело прати војводе Ђурјана, Павла и Мирчету, који је централна личност, али и говори о „четвртом војводи“ – Дурмитору, неумољувом хроничару страдања и отпора Дробњака.
“Јекнић има истанчан осјећај за лијепе описе и пејзаже, а Дурмитор је неумољив и непоткупљив хроничар дробњачког племена и љуте људске патње, подвига, падова, устанака и робовања”, казао је проф. др Саво Марковић.
Књига има запажену етнолошку сазнајну вриједност због изузетно прецизних описа живота, обичаја и простора.
„Овај невелики, кондензовани роман може послужити као својеврсна етнолошка енциклопедија, јер аутор са таквом прецизношћу наводи намјештај, покућство, обичај приликом издига, одгоја стоке, да је то запањујуће, као да је завршио етнолошке студије а не економију“, истиче Марковић.
Роман је означен као допринос очувању епске културе, која је у савременом добу потиснута, али и даље дубоко присутна у колективном памћењу. Сличан тон носи и збирка „Јуначки поменик“, која приказује човјека који у вртлогу историје, брани част и достојанство своје породице, племена и народа.
„Поезија Славка Јекнића показује да смо и ми покољења за пјесму створена, да косовско распеће и мучеништво заслужују свој епски израз. Аутор осликава човјека баченог у живот, у егзистенцију, који мора да одбрани част и достојанство своје породице, свог племена и напокон сопственог српског народа“, казао је Раде Црногорац.
Књижевница и уредница трибине „Свободијада“ Милица Бакрач аналитично је говорила о фигури жене, коју Јекнић обликује с лирском пуноћом и поштовањем, давајући јој снагу и достојанство равно епским јунацима.
“Историјски романи често прећуткују моћну фигуру жене у друштву. Као да је историја, са походима и бојевима, јатаганима и копљима намијењена искључиво мушком роду. Жене су негдје ту, у кући, уз огњиште и колијевку, задужене да дочекају и испрате. Жена у дјелу Славка Јекнића има посебно мјесто, као код Хомера. Она се жртвује, ако треба, као Грлица… она је планина која привија одрубљену синову главу уз груди, и тужи, као Стана. Она је вољена и воли, жељно чекајући сусрет за љубављу сопственог живота, спремна да рађа потомство, као Јела. Жена у Јекнићевој прози има моћ и љепоту попут Дурмитора. На првом мјесту – она је мајка која успаванкама пуни јунакова сјећања, задајајући дјецу добрим васпитањем и дужним поштењем према племену и братству. Одгаја синове да буду горштаци и војводе. По љепоти Јекнићевог казивања о жени, ова књига се издваја као историјски роман са савршеним лирским мјестима”, истакла је Бакрач.
Аутор је истакао да је писање романа „Дробњачки војвода“ било својеврсни ризик, због тематизовања „затамњене историје“ дробњачког краја. С романом чврсто је повезана збирка пјесама „Јуначки поменик“, па се многи јунаци из прозе појављују и у његовим стиховима.
„О свим мојим јунацима у роману Дробњачки војвода може се појединачно написати један нови роман, зато што они персонификују најљепше људске врлине: част, образ, поштење, храброст, витештво и хуманост. Они су представљали онај неписани, горштачки кодекс части, обавезан за сва братства и племена. О тим јунацима је писано, али веома оскудно. Све што сам написао је испуњење дуга према себи и према нашој славној прошлости, која заслужује да буде поштована и присутна у савременом добу. И збирка пјесама Јуначки поменик захтјевала је напоран рад и труд, јер сам желио да обухватим што више историје. Чињеница је да су у фокусу историјске личности – славни јунаци, прошлост, традиција, српски светитељи, владари, који по мом суду, треба да имају мјесто у епској пјесми“, казао је аутор Славко Јекнић.
Фрагменте из романа „Дробњачки војвода“ читала је Теодора Чукић, док је аутор Славко Јекнић, уз струне гусала, стиховима и нарацијом, дао завршни печат програму.
