У понедељак, 8. децембра у Дому омладине Београда одржан је дискусиони панел „Од космологије до стварања: да ли савремена физика наслућује Бога Творца?“ у организацији Одсека за дијалог у јавној сфери Мисионарског одељења АЕМ. Догађај је привукао изузетно велики број посетилаца – сала је била премала за све заинтересоване, што сведочи о огромном интересовању јавности за дијалог науке, философије и теологије.
На панелу су учествовали: др Марко Војиновић-Институт за физику, Београд, проф. др Мирослав Поповић-Технички факултет Универзитета Сингидунум, проф. др Горан Попарић- Физички факултет Универзитета у Београду, Вељко Кошевић – Институт друштвених наука и докторанд на Филозофском факултету Универзитета у Београду (област философије религије)
Модератор скупа био је презвитер др Александар Милојков, координатор Одсека за дијалог у јавној сфери Мисионарског одељења АЕМ.
У уводном делу разговора учесници су се осврнули на историјски прелом у космологији током XX века – од идеје вечног и статичког космоса, до савременог модела Великог праска. Посебно су разматрани појмови сингуларитета и квантног вакуума, као и питање у ком смислу хришћанска теологија, философија и савремена физика користе термин nihil (ништа) – када говоре о „настанку ни из чега“.
У дијалогу са философијом и теологијом постављено је и класично питање: да ли је за објашњење почетка потребан „Први покретач“ (actus purus), како то формулише Тома Аквински у свом космолошком аргументу за постојање Бога, или је могућа бесконачна регресија физичких узрока? Својим излагањима учесници су показали да управо на граници где физика нема одговор почињу простор и легитимитет философије и теологије.
У другом делу панела говорило се о финој подешености физичких константи и антропичком принципу – слабом и јаком облику. Физичари су навели више задивљујућих примера осетљивости космичких параметара, са аспекта философије је разматрано да ли се ту ипак крије аргумент сврховитости (телеолошки аргумент за Божије постојање), а теолог се осврнуо на хришћанско разумевање поретка и логосности света.
У завршној дискусији постављено је и питање чувеног става Мичиа Какуа да „елеганција физичких закона упућује на руку космичког дизајнера“. Учесници су разматрали да ли је такав закључак научни, философски или теолошки – или можда баш место где се три дисциплине сусрећу.
Панел је завршен у атмосфери искреног интелектуалног одушевљења. Показало се да физика, философија и теологија нису супротстављени светови, већ три различита, али међусобно допуњива погледа на једну исту загонетку постојања.
Модератор, презвитер др Александар Милојков, закључио је да је управо лепота космоса и хармонија његових закона тачка на којој се ове дисциплине сусрећу – место где, како је рекао, „наука осећа дивљење, философија поставља питање смисла, а теологија препознаје Лепоту која спасава свет.“
Извор: Мисионарско одељење АЕМ
