Јеромонах Рафаилo (Бољевић) игуман манастира Подмаине у Будви казао је у емисији „Питајте свештеника“ Радија „Светигора тумачећи јеванђелску причу о безумном богаташу која се чита на двадесет шесту недјељу по Духовима да је Господ дошао да лијечи и спасава отимајући нас из власти гријеха, смрти и ђавола.
„Ова прича говори о високом степену безумља које се може срести и данас. Тражећи утјеху тражио у земљским вриједностима безуман богаташ упада у прелест поистовјећујући истинске потребе душе са благом које душа не препознаје као потребу. То је једна озбиљна заблуда и духовна обмана која је дејство духа среброљубља.
Среброљубив човјек себе и своје постојање темељи своје постојање на таквом материјалном благу, а не на Ономе који је извор нашег постојања, битисања па и нашег блаженствовања. Примивши помисао среброљубља, она продире до воље и ставља човјека и покрет, када он одлучује да поруши своје житнице да би саградио веће, чиме и сам бива срушен, постајући безуман. Фантазија је плод примљене помисли, која намучену психу доведе до граничних стања када она пуца и завшава на психијатрији или самоубиством. Тако бива ономе ко тече себи благо, а не богати се Богом.
Треба се сјећати смрти, јер можда ће баш данас тражити душу нашу, јер ако је се не сјећамо немамо ни потребе да се боримо против ње. А не борећи се против смрти, ми је признајемо као коначно рјешење не питајући се има ли лијека против ње. А чим на овај начин почнемо да размишљамо брзо ћемо доћи и до лијека бесмртности, до Христа васкрслога, ево нас до Цркве, до двери живота вјечнога, до тајни крштења, Литургије, светог причешћа.
Зато ђаво на све начине и покушава да из нас извуче сјећање на смрт, јер онај који се сјећа смрти не може никад доћи у стање безумља овог богаташа из јеванђелске приче. Зато је потребно да све што радимо у времену буде везано за вјечност према којој је капија управо смрт. Такав човјек је мудрац и није безуман него уман“- казао је отац Рафаило.
У наставку, отац Рафаило је одговарао на питања слушалаца емисије „Питајте свештеника“ на васељенском „Радију „Светигора“.
