Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије данас, 7. децембра, у 26. недјељу по Духовима, на празник Свете великомученице Екатерине, са свештенством и свештеномонаштвом, уз молитвено учешће вјерног народа, служио је Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру.
По прочитаном јеванђелском зачалу о безумном богаташу сабране је архипастирском бесједом поучио Преосвећени Епископ Пајсије који је истакао да свако од нас, у мањој или већој мјери, тражи сигурност и жели да буде здрав, радостан и да не оскудјева ни у чему, што ни на који начин није лоше, јер је то човјеково природно стање. У ствари човјек, истакао је Владика, свјесно или несвјесно, чезне за оним стањем у којем је био када је био у Рају и када је био близу Бога, а све оно касније што се супротставља и угрожава његов живот је његово неприродно стање, којег он жели да се ослободи:
„Једино што је лоше јесте када човјек жели своју сигурност да задобије без Бога. Када жели да се врати у Рај у коме Бог не постоји. Заправо тога и нема јер једина сигурност, једини живот јесте близу Бога. А све оно што нам се нуди као сигурност без Бога јесте свакако само лажа, која нас заварава и удаљује и од сигурности и од живота. И о томе нам говори ова јеванђелска прича коју смо управо чули.“
Подсјетивши да је овај богаташ из приче, видјевши да су плодови земље добро родили, хтио да обезбједи себи лагодан живот за још многе године тако што ће саградити веће житнице и у њима сабрати сав нови принос, Владика је нагласио да је то та сигурност за којом је он чезнуо: да буде здрав, да не оскудјева ни у чему, да живи једном ријечју. Рачунао је да ће му овоземаљска добра то омогућити, међутим, како каже Свето јеванђеље, Бог му рече: „Безумниче, ове ноћи тражиће душу твоју од тебе; а оно што си припремио чије ће бити?”
„То наравно говори о томе да сва овоземаљска добра која посједујемо, и која бисмо могли посједовати или која желимо да посједујемо а не можемо, она нам тај живот не могу омогућити. Само нам се понекад учини да могу и да је то сигурност, а у ствари се само заваравамо“, бесједио је Преосвећени.
У наставку је указао на велику ману оних народа које ми данас називамо западним свијетом, иако и код њих има много тога што треба цијенити и поштовати, а то је управо то што теже таквом животу, да се осигурају као некада они народи који су градили Вавилонску кулу. Они су хтјели да свој живот осигурају без Бога и без Божије помоћи, без Божијег благослова, а тако слично и данас сав тај развијени свијет тежи да осигура своје постојање, али без Бога.
Потом је Владика диоклијски подсјетио на ријечи Светог владике Николаја Жичког: „И ударих пост на бриге своје, да бих их све одувао испред себе као ветар што маглу одува. Да не стоје као мутна магла између мене и Тебе, и не враћају погледе моје ка свету. И пост унесе у душу моју смирење пред нествореним и створеним световима, и кротост према људима и стварима. И ули у мене храброст, за коју не знадох док бејах наоружан свим светским оружјем.“
„Дакле, када се ми наоружавамо овим свјетским оружјем, када тражимо свјетску и земаљску сигурност, онда не можемо ни да познамо оно небеско оружје и не можемо да познамо ону небеску сигурност, која је заправо и једина сигурност. И то нас учи ово Јеванђеље, да ништа не чинимо без Бога, да све чинимо са Божијим благословом, да за све што чинимо тражимо Божију помоћ и да Он буде са нама. И тада ћемо једино бити сигурни и тада ћемо једино себи осигурати живот, и то не привремени него вјечни. Зато нека нам ријечи овог Јеванђеља буду увијек на уму, да Бог благослови свако наше дјело, да благослови све кораке наше и све мисли наше и жеље и наде“, поручио је Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије.
Весна Девић
