Празник Светог Амфилохија Иконијског прослављен је евхаристијским сабрањем у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Свету архијерејску литургију служио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије уз саслужење великог броја свештенства и свештеномонаштва.
Током Литургије, Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је произвео у чин ђакона чтеца Цвјетка Перића.
Након прочитаном Јеванђељу сабранима се обратио протојереј Игор Балабан који истакао да се светитељи не памте због њихове славе, нити да бисмо се поносили њиховим дјелима, већ да бисмо учили од њих, поставили их као узоре које треба слиједити и на крају дали славу Богу који их је благословио милошћу и ријечју коју су проповједали. Иако не може свако бити велики проповједник или старјешина у Цркви, прота Игор подсјећа да свако на свој начин може свједочити вјеру хришћанску у свом окружењу – помажући ближњима, родитељима, комшијама или колегама.
„Свако може да посвједочи вјеру хришћанску, свако може у срце своје да прими Христа, да прими Његов благослов, Његову благодат и да живи тиме. Може да помогне својим родитељима немоћним, може да помогне сусједу, може да помогне колеги на послу. Може свима њима да својим животом проповједа вјеру хришћанску. То може свако од нас. И не смијемо те чаше да се клонимо и да бјежимо од ње. Не смијемо да покушавамо да нас мимоиђе и будемо незаинтересовани за свој хришћански идентитет и живот, јер вјера Христова није идеологија. Вјера Христова не треба да нам буде нека врста психолошке утјехе, интелектуалне или било какве. Треба да је разумијемо као истински живот“, поручио је протојереј Игор Балабан.
Бесједа о. Игора Балабана – видео
Након одслужене Свете литургије, Митрополит Јоаникије је служио помен блаженопочившем Митрополиту Амфилохију поводом његовог имендана у крипти Саборног храма, у параклису Светог Амфилохија Иконијског.
Бесједа Митрополита Јоаникија – видео
Архипастирско слово, које је по одслуженом помену изговорио Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, преносимо у цјелости:
У име Оца и Сина и Светога Духа!
Данас прослављамо, часни оци, драга браћо и сестре, сестре монахиње, Светога оца нашега Амфилохија Иконијског, светитеља из IV вијека, који се као и Свети Василије Велики и Свети Григорије Богослов у то вријеме борио за очување свете вјере православне. Био је пун благодати Светога Духа, велики подвижник, велики аскета, велики тумач Светога писма, тако да су се многи дивили и његовим врлинама и његовој мудрости. Али која је врлина њега највише красила? Као што то можемо видјети из његовог житија, то је свето и дубоко смирење које је он стекао,. А то је дар Светога Духа, један од највећих дарова који украшава све друге дарове Божије које човјек може примити.
Један од подвижника је рекао: Све врлине, нека буду и велике, али ако нема довољно смирења, оне се због тога умањују и помрачују. Ако човјек има и какве мане и какве гријехе, али има смирење, оно што је код њега добро, оно ће заиста да засвијетли. Свети оци су говорили још једну ствар и највећим грешницима, кад дође човјек код некога великог духовника, сав грешан, сав јадан, сав пропао, сав без наде, без утјехе, упропастио и себе и свој живот и свјестан је свега тога, па само да не би пао у очајање долази да прими неку поуку, да се мало охрабри, Свети оци су их охрабривали само једном ријечју: Смири се и спашћеш се. Не само да ће се некако ишчупати из својих гријехова и да ће се поправити његов живот, него ће се и спасити и има наду да уђе у заједницу светих на небесима.
А по чему видимо, понајвише смирење Светога Амфилохија? Он пун благодати Светога Духа, који је могао поучавати друге, и поучавао их је и говорио је, али кад је год затребало, писао је Светоме Василију Великоме у коме је видио велике дарове, не само велико образовање, него благодат Божију и мудрост Божију која је осјенила да он одговори на нека важна питања која се тичу живота Цркве. Све је он говорио, оно што је могао да говори, а онда је и писао Светоме Василију да би њега изазвао да ону мудрост коју му је Бог дао, да је изложи. Па је тако и књигу о Духу Светоме написао Свети Василије Велики на молбу Светога Амфилохија Иконијскога.
Вјерујте, знамо нашега блаженопочившега Митрополита Амфилохија, знамо да је и поучавао и учио и имао велико образовање, имао велике дарове Духа Светога, али и он се смиравао. Врло често када су нека важна питања у Цркви, он је говорио и своје, али је увијек и то имао: Хајдемо да сачекамо, да видимо шта још каже Владика Атанасије (Јевтић). Такав је био однос између њих. А Владика Атанасије, нарочито када се радило о неким тајнама духовнога живота, исто је тако, и много чешће, говорио: Да видимо шта каже Митрополит Амфилохије. Имали су и храбрости и спремности да изађу у сваком моменту у јавност са ријечју истине Божије, али су знали и да се смиравају.
Знате како је то било, морамо то да поменемо, они су врло често имали и некакве расправе. Много је чешће било тога. Ево говоримо овдје пред светим гробом нашега блаженопочившега Митрополита. Владика Атанасије загрми, загалами и њега изгрди и све нас остале, али када Амфилохије каже: Атанасије, стани мало! – он се смири до краја. Тако сам био на једној служби, морам то да испричам, то јесте једна анегдота… нешто је тако било до Свети Боже, на служби, Атанасије је био мало немиран, па га је Амфилохије опоменуо једном и како га је погледао Атанасије се одмах шћућурио тамо и до краја службе је потпуно миран био и онда шапће: Не смијем, не смијем, изгрдио ме Амфилохије. Ето, тако је то било, да се мало подсјетимо и тих анегдота, тих малих догађаја који много значе. Велики људи су такви да су и ситнице важне, и ситнице некако пројављују њихов карактер.
Данас на имендан нашега Митрополита Амфилохија, а прослављајући Светога Амфилохија Иконијскога, великога чувара свете вјере православне и чврстог карактера, ослонца Цркве Божије који је сву своју снагу и ума и душе и срца и тијела, употребио на очување јединства Цркве Божије, на очување свете вјере православне, видимо да је и наш Амфилохије блаженопочивши ишао његовим стопама. И зато се надамо да ће и њега Господ уврстити у лик оних који вјечно славе име Божије на небесима.
Нека је свима вама на здравље и Божији благослов и молитве Светога Амфилохија Иконијскога да буду са свима вама. Амин, Боже дај!
Текст, фото & видео: Борис Мусић
