У недјељу 25. по Педесетници, у Саборном храму Христовог васкрсења у Подгорици, одслужена је Света литургија којом је предстојао протојереј-ставрофор Далибор Милаковић.
Оцу Далибору саслуживали су протојереји: Миладин Кнежевић, Бранко Вујачић, Никола Пејовић и Игор Балабан, као и ђакон Ведран Грмуша.
Свима сабранима у овоме светоме Храму обратио се началствујући свештенослужитељ Далибор Милаковић. На почетку се осврнуо на читање из јеванђелског зачала које говори о младићу који је приступио Господу с неискреним намјерама, желећи да га заправо искуша. Младић је питао шта је потребно да учини да би задобио живот вјечни. Господ га је подсјетио на двије највеће заповјести: Да воли Бога свим срцем, умом и душом, и да воли свог ближњег као самог себе.
Прота Далибор приближио је јеванђелску причу о добром Самарјанину, објашњавајући како је човјек, који је путовао из Јерусалима ка Јерихону, био нападнут од стране разбојника, претучен и остављен да полумртав лежи. Лежећи тако са озбиљним повредама првосвештеник је прошао поред њега и само га кратко погледао, затим је левит на кратко стао, али је и он наставио својим путем. На крају, један Самарјанин се истински побринуо о повријеђеном човјеку, превио му ране, одвео га у гостионицу и платио за његову даљу његу, обећавајући да ће, по повратку, сносити све додатне трошкове.
Управо овај дио јеванђелске приче прота Далибор тумачи као актуелан и примјењив на свакодневни живот свакога човјека. Јерусалим симболизује царство небеско за које су хришћани призвани Светом тајном крштења и миропомазања, док Јерихон представља мјесто гријеха и злопаћења. Путовање између ова два града приказује духовни живот, током којег људи наилазе на разна искушења (разбојнике) која наносе духовне ране. Прота Далибор представља пророка Мојсија и пророке Старог завјета, Левит означава касније пророке који су најављивали долазак Христа, а Самарјанин је приказ самог Христа, који је био презрен, али ипак нуди спасење свима.
У даљем обраћању он тумачи Христа Господа као доброг Самарјанина, објашњавајући да је Христос, иако га је његов народ одбацио, у своје срце примио сваког човјека. Уље и вино које је употријебио Самарјанин симболизују свето миро и свето причешће, док гостионица представља Цркву. Прота Далибор истиче да спасење не долази од било којег појединца, већ искључиво од Христа.
У другом дијелу пастирског слова прота Далибор говори о значају Божићног поста који је управо почео, подстичући вјерне да се уздржавају не само од одређене хране већ и од духовних слабости и лоших мисли и дјела. Прота Далибор описује пост као духовни лијек који нам је Бог дао, који помаже човјеку да се одупре искушењима овог свијета и да тежи истинском спасењу, зато је Црква и благословила период поста ради унутрашњег преиспитивања, сагледавања и духовног напретка сваке душе и сваког човјека.
На крају свог обраћања отац Далибор наглашава колико је важно свакодневно размишљати о томе како би боље могли радити на личном спасењу и спасењу ближњих. Разумијевањем и препознавањем својих слабости и искушења и њиховим превазилажењем врлинама, свака душа може задобити царство Божије и испунити своје право и истинско више призвање.
Будући да спасење долази кроз љубав према Богу и љубав према ближњима и свакодневну борбу против искушења, прота Далибор своје пастирско празнично слово завршава позивом да се посебно фокусирамо на ове аспекте поста како би се на прави начин припремили и прославили предстојећи празник рођења Христовог.
,,Када почнемо тако себе да сагледавамо и да спознајемо своје слобости, своја искушења, своје мане које произилазе из наше слободе и врлине које нам је Господ даривао појачамо и те своје мане својим врлинама надјачамо, тако ћемо зодобити Царство Божије, спознаћемо да смо заиста призвани за нешто узвишеније овдје на земљи. Само на овај начин се можемо спасити и задобити милост Божију. Да прије свега волимо Њега, да волимо ближње своје и да се боримо са својим искушењима која су сваког дана и сваког часа око нас” – закључио је протојереј-ставрофор Далибор Милаковић.
Текст, фото & видео: Борис Мусић
