У срцу Краљевине Шпаније, у престоном граду Мадриду, изникао је нови духовни дом наше светосавске Цркве, тачније парохија Светих апостола која припада Епархији западноевропској. О томе како дише наша света православна вера далеко од отаџбине говори јереј Зоран Драшковић, свештеник у мадридској парохији. Оче, помаже Бог и благословите!
Бог вас благословио и Бог вам помогао. Хвала Вам на прилици да наш верни народ упознамо о нашем скромном пастирском раду и труду.
Када и како је почео парохијски живот православних Срба у Мадриду?
Богу хвала. у Мадриду, у срцу Шпаније, како сте и сами рекли, у једној култури која је нама позната као изразито римокатоличка, милошћу Божјом од скоро постоји и наша православна парохија посвећена Светим апостолима Божјим. Све је почело још 2016. године, када српска православна Епархија западноевропска усваја Нови црквено-пастирски план за Иберијско и Пиринејско полуострво. Тада је планирано да се оснују парохије у Мадриду и Лисабону, као и да се покрене, колико је то могуће, мисионарски рад са људима који живе на том поднебљу. У почетку није било лако. Пастирски план је предвидео да се што пре нађе погодно богослужбено место. У томе се успело тек следеће, 2017. године. У то време надлежни архијереј је био блажене успомене Владика Лука, који је приликом своје прве пастирске и канонске посете личним ауторитетом успео да обезбеди место где ће се служити Света литургија. То је био храм Англиканске цркве у Мадриду, која нам и данас излази у сусрет у тој насушној потреби. Хвала Богу, од тада у Мадриду постоји место где се наш српски народ недељом и празницима сабира на Светим литургијама.
Шта се у међувремену догодило од 2017. године до данас?
У поменутом плану било је предвиђено и да за велике празнике дође свештеник из Србије да служи Литургију. Међутим, прилике су тада биле заиста тешке за нашу парохију у оснивању. Успело се то да понекад дође свештеник и то само из наше епархије, који се када одслужи Литургију одмах враћао у своју парохију. Али наша Епархија није одустајала од свог зацртаног циља да се парохијски живот у Мадриду и Лисабону устали. Све се променило када је Пресвећени Владика г. Јустин постао надлежни архијереј Епархије западноевропске. Ја сам се, стицајем животних околности, баш у то време преселио са породицом из Париза у Мадрид. Тада се поново родила идеја да се парохија мисионарски потпуно оживи, као и да пастирска служба и рад са нашим људима буду без прекида. Поново смо ступили у контакт са Англиканском црквом. Дошли смо до договора да нам сваке друге суботе у месецу изнајме цркву за наше потребе. Тај храм је стар преко сто година и налази се у самом центру Мадрида. Он по архитектурном изразу припада неороманичком стилу и веома је леп. Пре две године је био наш први Божић, ако то могу тако да кажем. Сабрало се двадесетак породица, а ја сам им се представио као нови парох који ће остати у Шпанији да служи Богу и свом српском роду. Било је потребно целих годину дана да се наши људи у Мадриду, који су црквени и верујући, полако и постепено окупе око своје Цркве и свог свештеника и да наша парохија заиста почне да живи.
Колико људи дође на Свете литургије и каквог су професионалног профила?
На велике празнике, за Божић и за Васкрс, сабере се неколико стотина душа. То је за један почетак веома добро. Углавном су то млади људи, студенти, докторанти и постдипломци, али постоје и људи који тамо живе дуже време, поједини и дуже од две деценије.
Како реагују људи који први пут дођу?
Како време иде све више народа долази да се Богу моли. Новопридошли када дођу су искрено изненађени и питају се да ли је тако нешто уопште могуће у Мадриду, да постоји делић отаџбине у туђини. Сви се одушеве и то је једно обострано задовољство, радост и љубав у Господу Христу како са моје тако и са њихове стране. Трудим се да нашим људима, који дођу први пут и који нису баш упућени у веру, полако објасним основе наше свете вере. После Литургије обавезно седнемо и дружимо се, али и причамо о Светој литургији, тачније шта ми ту заправо радимо. То је неопходно да бисмо могли сви заједно да учествујемо у Евхаристији, како нам је Господ и заповедио на Велики четвртак. Агапа, односно трпеза љубави је продужетак Свете евхаристије и она мора да постоји. Агапа има своју благодат коју увек осетимо у души. То је заиста велика радост у Христу Господу.
Да ли је у плану и стално богослужбено место наше парохије у Мадриду?
Наравно да то планирамо. У Бога се уздам и надам да ћемо у наредном периоду доћи до жељеног и преко неопходног богослужбеног простора, макар до неке мале капеле, где ћемо моћи редовно да служимо недељом, јер је недеља тај свети и од Господа Бога заповедни дан када се иде у цркву Божју. Парохијани ме често питају да ли би света Литургија могла да се служи недељом, јер они суботом раде и већина њих није у могућности да тада долази на богослужења.
Колико православних Срба живи у Мадриду?
Ми имамо податке да у Мадриду живи око хиљаду православних Срба. То је и више него довољан број људи да једна мала парохија, каква је наша, буде испуњена молитвом, радошћу и спасоносним заједничким хришћанским животом. Даће Бог, тако ће и бити.
Да ли се људи међусобно и упознају у нашој парохији?
Наравно и ја их нарочито подстичем на то. После службе сви се представе и у даљем разговору се међусобно боље упознају и зближе. То је леп и дирљив призор који се после молитве одиграва далеко од наше драге отаџбине Србије. Надамо се, уз помоћ Божју и добрих људи, да ћемо ускоро успети да обезбедимо и стално богослужбено место. Ја сам сасвим сигуран да ћемо ми за једно кратко време израсти у једну здраву и јаку православну заједницу, која се држи на окупу око светиње.
Ви сте, оче Зоране, рођени Земунац и живели сте дуго у Паризу. Када упоредите парохијски живот у Паризу и Мадриду, шта би сте рекли?
У Паризу је присутна заиста велика српска заједница, која се формирала више од једног столећа. Париз је уједно и центар Западне Европе. Мислим да сада има више од сто хиљада Срба који живе у самом Паризу. Тамо имамо нашу Саборну цркву Светог Саве, која се налази у самом центру града, као и још два храма у предградђу. Ту је и седиште Епархије западноевропске, као и нашег духовног оца и надлежног епископа, Преосвећеног Владике г. Јустина. Париски Светосваки храм је недељом и празницима испуњен верним народом, а нарочито од када је наш владика дошао на епископску катедру. Владика Јустин је целој епархији дао један заиста нов, снажан и делотворан духовни замах. Богослужења су редовна и торжествена, тако да је то прилично једна снажна и устаљена српска православна заједница, која непрекидно траје дуже од пола века. Хвала Господу и Светом Сави на томе.
Да ли вам на богослужења долазе људи који нису наше вере и крви?
Како да не и то веома често. Дешава се да у Агликанску цркву уђу бројни туристи да ту прелепу цркву виде и изнутра и то баш у тренутку када је наша света Литургија у току. По правилу увек остану до краја и после ми приђу да се распитају каква је то дивна служба. Ти тренуци су заиста благословени.
Каквих све хришћанских светиња има у Шпанији?
Шпанија је заиста земља благословена бројним светињама, а међу њима желим да истакнем мошти Светога Исидора Севиљског, заштитник града Мадрида, којег и ми православни прослављамо као великог светитеља. Последњих година све више наших људи долазе као туристи и обилазе Мадрид. Жеља ми је да они преко наше парохије сазнају што више о хришћанским светињама које се налазе у Мадриду и да тако свом туристичком боравку додају и поклонички дух. Позивам све православне хришћане да нам се, када дођу у главни град Шпаније, обавезно јаве и дођу на Свету литургију.
Извор:СПЦ
