Дијалошка трибина на тему: „Црквена мисија у нашим данима“ одржана је синоћ у парохијском дому Цркве Светог Ђорђа.
Гостовао је свештеник из Требиња Дражен Тупањанин- свршени богослов Цетињске богословије са завршеним Богословским институтом у Београду, као и Теолошким факултетом у Осијеку и преводилац богословских списа са енглеског језика.
Говорећи о мисији Цркве у нашем времену, отац Дражен се на почетку осврнуо на карактер православаца -житеља Косова и Метохије, у чијој посјети је недавно био. Изразио је дивљење према тамошњем свештенству, монаштву и свом православном народу са простора Косова и Метохије, јер су посвећени и постојани у свједочењу своје вјере, јер „нису догодине у Призрену“, него су тамо и ове године и прошле и биће свих наредних година. Истакао је да је то знатно другачије од ерупције осјећања коју ми имамо према Косову и Метохији, а који ипак не живимо тамо.
„Желим да кажем да је заправо, за нашу мисију најважније да очувамо један такав дух- дух који се изражава, између осталог и у оној анђеоској пјесми коју су чули пастири у оној вечери када се Спаситељ родио: Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља. Та наша мала заједница, мало стадо о коме говори Христос, иако је за Њега мало стадо свако у коме је бар једна овца ван-знамо то из других јеванђелских прича да пастир оставља 99 и тражи ону једну. Мало му је стадо све док сви нису на броју. Али, овдје је и у смислу простог броја то, мало стадо. У Призрену живи десет људи православних Срба и уз те неколико десетина богослова, свештеника, монаха, а они тамо живе и свједоче и то свједоче добром вољом, љубављу, постојаношћу, вјерношћу, богоотвореношћу за Јеванђеље, да нам свима упада у очи како је једно такво свједочанство јако потребно. Усудио бих се рећи да примјери у којима је Црква Христова мањинска и у којима се она налази унутар окружења које јој није наклоњено, бивају посебна инспирација за хришћане, за цјелину Цркве. Заправо, Црква је најаутентичнија када је прогоњена, најаутентичнија онда када не претендује да влада свијетом нити се ослања на неке загарантоване привилегије.
То свједочанство није оно које ће највјероватније довести до обраћења великог дијела популације, рецимо албанске или исламске на Косову и Метохији. Али, сјетимо се да Господ у Јеванђељу од Матеја, у Бесједи на Гори подвлачи да смо ми со земљи и свјетлост свијету. Дакле, неће сва земља постати со, неће сва земља постати свјетлост, али хришћани не смију да изгубе тај салинитет да буду со земљи. Земља ће бити земља, али наше је да покушамо да је осолимо и то је у ствари једна врста мисије. То је врло важан показатељ како Црква треба да покушава да изнова себе постави у односу на овај свијет“- казао је отац Дражен Тупањанин.
Отац Гојко је потом упитао како да ми, који живимо у мјестима у којима је Црква слободна и није угрожена, достигнемо и сачувамо тај степен љубави, свједочења вјере и пожртвовања коју имају наша браћа са Косова и Метохије, а који подсјећа на љубав и пожртвовање првих хришћана који су вољели и своје гонитеље.
Отац Дражен је нагласио да то није упоредиво и да се на просторима попут Подгорице и Требиња не може живјети као на Косову и Метохији и да с тим у вези не треба призивати нужду, муку и страдање, али да је увијек важно да знамо да нам је свједочење истине Божије изнад свега.
„Ми сви имамо порив који је сасвим оправдан – да се измакнемо. Па, и Господ нам каже, Ако вас из једног града отјерају, ви пођите у други, али када је стани-пани ми треба да знамо да нам је свједочење истине Божије важније од свега осталога. Дакле, оно што је важно за те средине у којима ми ево живимо, јесте да не заборавимо и да се стално враћамо на истину Јеванђеља-да стално заправо, радимо на томе да они који се обраћају у хришћанску вјеру имају неку врсту константног обраћења, константног преиспитивања. То се може звати покајање и као појединци и као заједница. Врло је опасно уљуљкати се и мислити да је то што ми радимо баш нешто изузетно и никад раније виђено, и треба се чувати неког тријумфалистичког приступа, или ексклузивистичког. Важно је да пред собом имамо обрисе Бога како нам Откривење нуди. Хришћани су онда када су под крстом“- навео је свештеник Дражен Тупањанин.
Цијелу епизоду ове Дијалошке трибине препоручујемо да погледате у наставку.
Лана Остојић
