Izaberite stranicu

Ктиторска слава Mанастира Високи Дечани, празник Светог краља Стефана Дечанског свечано је прослављена у овој светињи. Светом архијерејском литургијом началствовао је Његово високопреосвештенство Митрополит рашко-призренски г. Теодосије, уз саслужење Његовог преосвештенства Епископа новобрдског г. Илариона и више од педесет свештенослужитеља из различитих епархија Српске Православне Цркве.

У манастир су од раних јутарњих часова пристизали верници из свих крајева, тако да се на празничном сабрању окупило више од хиљаду триста душа које су дошле да учествују у Литургији и поклоне се светим моштима Светог краља Стефана.

У литургијској беседи Епископ Иларион пренео је благослове и поздраве Његове светости Патријарха српског г. Порфирија, који се управо у овој светињи замонашио.

Говорећи о небеској лепоти и благодатној сили која се осећа у Манастиру Високи Дечани, Владика је рекао:

„Ево велике привилегије да данас будемо на овоме месту. Ево искуства као да су отшкринута врата раја и да нам се даје небеска лепота. Благухање царства небеског се осећа и сведочанство ствари небеских — присуство живога Бога. И то зато што је ово место мученичко, место сведочења, захваљујући нашем домаћину, Светом краљу Стефану Дечанском, који нам је та врата отворио.

Мученици су они који су и са оне стране били и нама преносе сведочанство онога што су доживели. И толико је моћно било то сведочанство да ни ужас, ни мука, ни страдања, ни тескоба, ни сви болови које су трпели нису могли да их одвоје од силине искуства које их је претапало, које их је калило да би замирисали и да би постојали вечно, као и ове свете мошти овде које су наговештај васкрсења и уласка у царство Христово, коме неће бити краја.“

Говорећи о подвигу Светог краља као примеру за сваког хришћанина, Владика је наставио:

„Свети Стефан Дечански, који се целог свог живота градио тим огњем искушења који бива за наше изграђивање, томе се не треба чудити, јер је следујући Богу научио да прихвата страдања. Његово биће је очврсло будући у загрљају са тим благодатним огњем. И као што је његово тело превазишло све оне гњилости и оно што је распадљиво, све свезе које обично попуцају и нестану, он је превазиђено имао управо зато што је прекалено, испечено у благодатном огњу.

И нама сведочи да је то заправо једини пут: да сваки човек треба да буде свештеник и сведок, да сведочи пред живим Богом своју веру, да слави Господа и да Га исповеда, али и да сведочи, како сте чули да је Христос рекао својим ученицима, шаљући их на проповед, да сведоче целоме свету истину коју су доживели. А истина је да је благ Господ — ‘окушајте и видите како је добар Господ’. Само треба да имате снаге да ускочите у тај огањ који бива за наше изграђивање и за наше спасење“.

По завршетку Свете литургије и освећења славског жита и колача, Митрополит Теодосије обратио се сабранима речима:

„Славимо Светога Краља и заиста овај данашњи дан и сви ви који сте се сабрали из свих крајева, нисте жалили труда и имали сте смелости и храбрости да дођете данас овде. Данашњи дан управо говори да је то слава нашег Светога краља. Он нас је све сабрао овде и он се данас највише радује на небу и свакога посебно благосиља и дарује онако како краљ може да дарује оне који су његови, који њему припадају.“

Говорећи о врлинама Светог краља, Митрополит је додао:

„Светога краља красиле су многе врлине. Он је био краљ, али је био и слуга своме народу. То што је био краљ, није присвојио за себе, него је искористио за добро свога народа и, као добар пастир, управо служио своме народу. Оно што га је највише красило јесте мудрост и кротост, смирење.

Мудрост какву треба да има један владар и пастир свога народа, а кротост какву нису имали ни монаси ни икo други. Тако да су му се и они дивили — његовом смирењу и томе како је служио Господу, прихватајући све из руке Божије: страдања и све друго, али предајући себе Господу. Не само за овај пролазни живот на земљи, него за вечност. Зато га је Господ прославио и благословио да нам подигне овај дивни храм, који је одолевао времену, искушењима, опасностима, непријатељима, и ево стаменo стоји до данас. У овом светом храму су мошти Светога краља, чудотворне, мирисне. Свети краљ никада није хтео да напусти свој дом, ову цркву. Покушали су неки то да учине, али безуспешно до данашњег дана, а тако ће бити, ако Бог да, и у будућности.“

На крају беседе, Митрополит је похвалио преданост братства у служењу светињи:

„Монаси, игуман, братија — они верно служе своме народу у овој светој обитељи. Све су оставили да би свој живот посветили Светоме краљу и Господу.“

Након завршетка свечане  литургије поводом ктиторске славе Високих Дечана, за све присутне била је приређена трпеза љубави.

Извор: Епархија рашко-призренска

 

 

 

Pin It on Pinterest

Share This