Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије данас, 23. новембра 2025. љета Господњег, у 24. недјељу по Педесетници, са свештенством и свештеномонаштвом служио је Свету службу Божију у Цетињском манастиру.
Након читања Јеванђеља бесједио је протојереј-ставрофор Светолик Марковић из Жичке епархиjе који је казао да је празник осмјех на лицу времена, те да ми хришћани живимо за празнике и празницима:
„А недјеља је, браћо и сестре, мали Васкрс, свака недјеља је Васкрсење Христово. Празнујемо Васкрсење Христово и зато се радујемо. Ми хришћани треба да будемо радосни и свакога дана, не само празником, радост треба да буде саставни дио нашега живота: да се радујемо због тога што нас је Бог створио и призвао у живот и постојање, што смо из небића дошли у биће, што нам је дато да кроз овај живот задобијемо и вјечни живот и васкрсење кроз Господа Исуса Христа. То је наша радост која не треба ничим да буде помућена.“
Поучио је сабране да је карактеристика нас хришћана да будемо радосни и да ту радост ширимо на друге људе, као и да на Светој литургији ми предокушамо ту вјечност и то Царство небеско. Литургија је икона Царства небескога – престаје вријеме и настаје вјечност на неки начин. То је наша радост и зато је, како је нагласио, неопходно да учествујемо у празничном, литургијском слављу, да долазимо у дан недјељни, да се сабирамо у светоме храму, да сви заједно прослављамо Бога живога истинитога. То је закон и заповијест која треба да важи за све крштене људе, за све хришћане.
„За нас хришћане је најважније да задобијемо Царство небеско, а то бива, браћо и сестре, једино у заједници са Христом Богом, Логосом, Сином Божјим који је у овај свијет дошао и оваплотио се и поживио као човјек, и кроз смрт прошао и васкрсао трећи дан“, бесједио је прота Светолик.
Тумачећи данашње јеванђелско зачало о исцјељењу крвоточиве жене и васкрсењу Јаирове кћери, подсјетио је да нам Господ казује да је потребно да вјерујемо и да из ова два чуда видимо да је најважније да имамо вјеру:
„Неопходно је да вјерујемо и Господ је, чинећи ова чуда, показао колико је за нас важно да вјеру имамо. Апостол Павле каже: Вјером ходимо, а не гледањем. Вјера је основ свега чему се надамо, потврда ствари невидљивих, да верујемо тврдо и непоколебиво, да не сумњамо ни једнога часа, да знамо да је Господ са нама и да свако исцјељење, свака утјеха и помоћ долази од Господа. Нама хришћанима не само да је дато да дотакнемо Христа Спаситеља, него нам је дато да се с Њим сјединимо кроз Тијло и Крв Његову. Кроз Свето причешће ми постајемо једно са Христом, примамо самога Господа – то је храна за бесмртност, то је храна и лијек за живот вјечни.“
Какао је у наставку појаснио прота, потребно је само да тврдо и непоколебиво вјерујемо и онда ћемо бити спасени, онда ћемо осјетити радост и живјети у тој радости и у овом земаљском свијету и оно што је најважније задобићемо живот вјечни – Царство небеско.
„Свака риијеч Божја, свака ријеч Светог јеванђеља за нас треба да буде путоказ, треба да буде закон који ћемо прихватити и примити својим срцем и примијенити у своме животу. Зато, браћо и сестре, када дођем у храм и када одемо из храма да ту радост понесемо са собом и да ту радост дјелимо и ширимо на друге људе, не би ли и њих привољели и привукли, не бисмо ли заиста били со овој земљи. Нека је благословен овај дан и празник када смо се сви сабрали у овој светињи, и сви смо једно“, поручио је протојереј-ставрофор Светолик Марковић из Жичке епархиjе и закључио:
„Сви смо ми повезани том вјером. Ми хришћани православни гдје год да смо, и на крајњим странама овога свијета, на другим континентима, сви смо једно. Литургија нас сједињује и повезује да је та наша заједница нераскидива иако физички нисмо близу, али смо једно у духу, истини, у вјери нашој хришћанској.“
Весна Девић
