Светом литургијом којом је у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао острошки сабрат јеромонах Роман уз саслужење сабраће архимандрита Мирона, јеромонаха Николаја и жупског пароха јереја Обрена Дамјанца, прослављена је 24. недјеља по Духовима и празник Светих апостола Олимпа, Ераста, Родиона и других с њима.
Богоугодним појањем одговарала су острошка братија, уз молитвено учешће монаштва и вјерног народа.
По прочитаном Светом јеванђељу о исцјељењу крвоточиве жене и васкрсењу Јаирове кћерке, бесједио је о. Обрен.
– Поуку прве и друге приче можемо извући на сљедећи начин, како је то учинио Св. Јован Златоусти. Тумачећи ову жену која је 12 година боловала од течења крви, као онај народ Старог завјета, 12 племена израиљских који су боловали од првородног гријеха и због њега умирали. И то исцјељење, тумачење, имамо код Светог Јована, да је то долазак Христов у овај свијет, да нас избави од гријеха, смрти и ђавола. А васкрсење дванаестогодишње дјевојчице говори нам о васкрсењу које нам је Бог дао својим страдањем на крсту, побјеђујући смрт и васкрсавши из мртвих. А шта Господ од нас тражи? Тражи само вјеру, вјеру коју ћемо свједочити својим животом. И видимо на доста мјеста у Светом јеванђељу кад Господ исцјељује, кад неко од Њега тражи исцјељење. Господ каже: да ли вјерујеш да ја то могу? И када добија потврду, онда исцјељује. Тако и овдје. Видимо жену која је толико силну вјеру имала, да је толико вјеровала да ако се дотакне и краја од хаљине Његове, да ће оздравити. А са друге стране имамо Јaира, коме долази глас да му је умрла кћи. Ова крвоточива жена је све своје имање дала љекарима и ништа јој није преостало. Тако и ми, обиђемо све љекаре, и врачаре, и гатаре, па се онда сјетимо своје Цркве, сјетимо се истинског, истинитог Бога Тројичнога и Његових светих угодника. Обиђемо многе који нам само новац узму, и на крају када дођемо код Светога Василија или на неко друго свето мјесто, када задобијемо исцјељење, онда се отријезнимо. Не треба да очајавамо, Бог који васкрсава из мртвих и лијечи, Он васкрсава из духовне смрти, ослобађа гријеха и тиме нас уводи у Царство небеско. Он нас ослобађа, Он нас очишћује, Он сагоријева то нечисто и нездраво у нама, када ми то хоћемо. Али Бог увијек тражи и сагласност, увијек тражи и нашу добру вољу, јер неће Бог на силу. Бог може свакога човјека да доведе јутрос у храм, али Бог то неће, Бог није насилник, Богу не требају робови, него синови – поручио је о. Обрен.
Додао је да они који вјерују, своју добру вољу за спасење, своје хтијење исказују вршењем Закона Божијег, покајањем, постом, молитвом, исповиједањем, сталним поправљањем себе.
– И све то крунишу у Светом причешћу, сједињујући се са Христом и једни са другима. То онда бива Црква. И такав један хришћанин, онда може да очекује да ће га на крају живота сачекати Христос и ријечима: ”Дођи слуго добри, вјерни, у маломе си ми био вјеран, над многима ћу те поставити”. Дакле, основна поука овог Јеванђеља јесте имати вјеру Јaирову и ове крвоточиве жене, вјеру без сумње, вјеру без калкулације, вјеру без неког нашег људског слабоумног умовања. Вјеру коју ћемо свједочити дјелом, свједочити својим животом и у таквој нади окончати овај живот. То је она нада на васкрсење и живот вјечни са којом ми умиремо и коју помињемо у молитвама за упокојене – бесједио је о. Обрен.
Саслужитељи, монаштво и вјерници су на Литургији примили Свето причешће.
Извор: Манастир Острог
