Свету литургију у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару, у недељу 23. по Духовима, када наша Православна Црква прославља Обновљење храма Светог великомученика Георгија (Ђурђиц), служио је протојереј-ставрофор Слободан Зековић. Саслуживали су му протојереји Љубомир Јовановић и Младен Томовић.
Данашње зачало нам казује причу о бјесомучнику из Гадере који бјеше запосједнут великим бројем демона. Отац Слободан у својој бесједи коју је изговорио након прочитаног зачала, наводи да је овај догађај још једна прича која говори о љубави, доброти и милости Божијој према људском роду. Г“оспод је“, каже прота Слободан, „дошао на овај свијет да би, грјехом људским нарушену заједницу између Бога и човјека, опет обновио и ослободио нас од робовања гријеху, смрти и ђаволу.“
„Својом смрћу Господ је смрт уништио, својом силом божанском обеснажио сву силу демонску и ту исту благодат даровао свима који у Њега вјерују, у Њега се надају, који су крштени у име Свете Тројице, Оца, Сина и Духа Светога, и који се труде свим бићем својим да по заповијестима Божијим живе.“
Чули смо из данашњега Јеванђеља у каквој биједи и јаду се налазио овај несретни човјек из Гадаре. И заиста, каже отац Слободан, нема тежег страдања, него што је страдање и мука људи који доспију у такво стање у каквој је био овај човјек. А то стање је да буду посједнути злим духом, односно да демони уђу у човјека. Велико понижење и муку трпи такав човјек. А Господ силом ријечи своје Божанске наређује демонима да изађу из њега. И демони моле Господа да их пусти у крдо свиња.
„Животиња не може да трпи толико присутство нечисте силе, па су зато свиње јурнуле у језеро и утопиле се, али човјек, као Боголико биће, може то да поднесе, зато што је по благодати Божијој човјек јачи од сваке силе демонске. Једино када та нечиста сила може да дјелује у човјеку, да у њега уђе, да њиме овлада, јесте онда када то ми сами допустимо. А како допуштамо то? Онда када чинимо гријех, када заборавимо на Бога, када идемо путем гријеха. Сваки гријех наш отвара по један прозор, по једна врата нашега бића, наше душе и нашег срца за уплив те нечисте демонске силе. И ко робује неком гријеху и изнова га стално понавља, он је роб тога гријеха, али роб и демона који га наговара на тај гријех. Дакле, Господ је нама свима као највећи дар дао слободу, слободну вољу, и да ми по тој слободи, од Бога нам дарованој, али која подразумијева и одговорност, бирамо и сами одлучујемо како ћемо да живимо. Да ли ћемо ићи путем гријеха или путем заповијести Божијих и врлинског живота. И често се, дакле, може десити да они који су упорни у гријеху, који се противе Духу Божијем, буду посједнути злим духом.“
Затим се отац Слободан осврнуо на велику опасност којој се излажу они који су склони сјуевјерју, гатању, врачању и другим разним облицима одпадности од Бога.
„Свједоци смо, посебно то свештеници могу да потврде, опасностима којима се излажу они који су склони сујевјерју, гатању, врачању, разним облицима некаквих, на жалост, овде код нас присутних источњачких култова: јоге, медитације, разних гуруа, који се и овдје у нашем граду појављају. То су демонске слуге које човјека обмањују, увијек прикривени под неким плаштом добра, човјекољубља и некакве лажне љубави. Све је то за човјека примамљиво, а онда га исти они увлаче у ту причу која је потпуно страна духу Божијем. И тај човјек свјесно или несвјесно, одлазећи таквим људима, бавећи са таквим стварима, одлазећи код гатара, врачара, биоенергичара астролога, да не говорим о тим култовима, источњачким јогама, медитацијама и сличним стварима, одриче се Христа, одриче се Духа Светога, и онда врло лако у таквом стању може да дође управо у ово стање о каквом нам свједочи данашње Јеванђеље. У стање у коме је био и овај несретни човјек из Гадаре.
Зато, свега тога, драга браћо и сестре, да се чувамо. Слаби смо и немоћни и падамо често, али у томе паду не смијамо да останемо, него да се подигнемо, да кроз покајање сву нечистоту из свога срца, из своје душе избацимо и да увијек кроз покајање ударимо темељ и један нови почетак живота у Христу. И да будемо Господу благодарни на љубави Неговој и милости Неговој, коју богато излива према нама свакога дана.“
По завршетку Свете литургије оци су освештали славско жито и славске колаче вјерницима који прослављају празник обновљења храма Светог великомученика Георгија – Ђурђиц.
Текст/фото/видео: Дејан Вукић
