Другог дана манифастације ,,Дани Његошеви“ у Библиотеци ,,Радосав Љумовић“ у Подгорици је одржан је Округли сто на тему: Идентитетски конфликти у Црној Гори
У раду Округлог стола учествовали су предсједник Књижевног друштва ,,Његош“ књижевник Милутин Мићовић, Радмило Маројевић, Часлав Копривица, Веселин Матовић и Вишња Косовић.
Модератор програма била је Милица Бакрач.
Предсједник Књижевног удружења „Његош“ Милутин Мићовић истакао је да је сукоб унутар нашег народа институционализован и да „једе нашу укупну духовну енергију.“
“Сукоб који једе супстанцу народа овог и супстанцу културе и нашу укупну енергију духовну тако је инсталиран почев од језичког рјешења у Црној Гори да је један језик историјски утемељен и историјски израстао из кога је израсла Црна Гора, накалемљен на истом језичком стаблу новоцрногорски језик који је државни пројекат и тај језик стављен као службени и главни, а српски историјски језик је деградиран, могло би се рећи на нивоу једне језичке заједнице народне мањине. Можете замислити какав сукоб живи, какав је сукоб могућ кад се направи сукоб у простору језика. Ми свакодневно можемо правити разне сукобе у простору истог језика- то може бити полемично, добро, продуктивно и углавном би требало да је тако, али као се институционализује сукоб, онда се ради о потпуно другој стварности. Људи културе, људи слободе су дужни да изговарају праву истину о том нашем сукобу, јер смо браћа. Имамо један језик и једно културно насљеђе. То нико не може порећи“- навео је у уводном излагању књижевник Мићовић.
У наставку књижевник Милутин Мићовић говрио је о значају културе и Његошу који је направио њене обрасце за свој народ.
„Овдје је важно како ми мислимо о овим проблемима и важно је да се енергија културе концентрише и да врши притисак на мњење јавно, да увећава свој капацитет и своју моћ. Култура има свој аутономни простор. Ако га орграничава политика, ту нема културе, то је неки компромис гдје се губи есенција и језгро културе. Човјек културе увиђа шта је најбитније и шта се не смије изгубити да би човјек остао човјек и народ остао народ. Човјек културе живи по дубљем импулсу и слободи која кошта. Његош је живио у полуокупацији, а направио је обрасце културе за човјека и за народ. Створио, сабрао, удахнуо живот том језику.“
