У двадесет другу недјељу по Духовима, Високопреосвећени Митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије служио је Свету литургију у Храму Рођења Пресвете Богородице у Мостару, уз саслужење јереја Душка Којића и ђакона Дејана Ивановића.
У јеванђељској бесједи Владика Димитрије тумачио је причу о богаташу и Лазару рекавши да је између људског рода и живога Бога трајао велики бездан, велика расцјелина, док није дошао Онај који је спојио и исцјелио расцјелине материјалне и духовне. Постојала је раздаљина између Бога не створеног и човјека и свијета створеног, између духовног и материјалног, између анђела и људи. И као слика свега тога у срцу људском постоји једна расцјелина, коју ништа друго не може да исцјели него само живи и истинити Бог. Зато је Бог дошао у свијет, да та провалија више не постоји, да се оно сједини и да служи само једном господару, да буде цјеломудрено.
Данашња јеванђељска прича показује да судови људски нису исто што и судови Божији и да почасти и звања која човјек има на земљи, неће бити аутоматски пренесена у Царство небеско. Показује и да су људи вјечна бића – Лазар се налази у наручју Авраама и богаташ га види, дакле они вјечно постоје. Али не могу прећи с једне на другу страну. Дакле, у овом животу је битно како човјек живи и дјела. Све треба да ставља у ризницу која је непотрошива. Људи својим богатством, материјалним имањем и силама душе и тијела, треба да служе ближњима. Људи имају различите дарове да би љубав узрастала, да богати служи сиромашном и сиромашни не хули на Бога и на брата који има више, него да у смирењу трпи као Лазар.
