Izaberite stranicu

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије данас, 9. новембра 2025. љета Господњег, када се молитвено сјећамо Светог мученика Нестора, освештао је Цркву Св. Сергија и Вакха у селу Вишњева – Доњи Грбаљ, и у њој са свештенством и вјерним народом служио прву Свету литургију.

На крају Свете службе Божије, Високопреосвећени Митрополит сабране је поздравио сверадосним поздравом Христос Васкрсе, уз подсјећање да је Господ васкрсао и даровао нам нови живот па да се зато у сваки недјељни дан –  дан Васкрсења Христовога, као и данас у двадесет другу недјељу по Духовима, сабирамо и славимо Христову и нашу побједу над смрћу:

„Јер Господ Исус Христос својим васкрсењем учинио је и нас учесницима Његове побједе над смрћу и Његове вјечне славе и ту славу ми доживљавамо, њоме се причешћујемо, њоме се обогаћујемо, у њу се облачимо на свакој светој служби када се сабирамо, а нарочито у празничне дане, као што је овај данашњи дан.“

Пред нашим очима је, како је казао Владика, видљиви знак Васкрсења Христовога – освећење обновљеног храма, који је настао из старих темеља те да ова скромна црквица потиче из давних времена, из доба Немањића или још раније. Митрополит је подсјетио да мјештани због невоља које су нас задесиле у 20. вијеку, нијесу успјели у намјери да подигну већу цркву, што је и разлог да она никад раније није била освештана, нити потпуно довршена, а и оно што је било саграђено, оштећено је у земљотресу 1979. године.

„Многи су помишљали да се она никада неће ни подићи. Али, ево видљивог знака Васкрсења Христовога, јер свака обновљена црква свједочи Васкрсење Христово. Наша света вјера је таква, у њу се упечаћује сила Васкрсења Христовога, сила Божијих дјела и нашој вјери је својствено да увијек обнавља и да се никада не предаје. Може бити да ћемо некада у историји претрпети неки пораз, али нам треба послије снаге да се обновимо, да се саберемо, да прикупимо нову снагу да бисмо обновили и учинили још љепшим, него што је било. Слава Богу, благодарећи труду нашега оца Јована, свештеника, и братства Тучевића и огранка Човекољубља из Будве, а благословом блаженопочившега Митрополита Амфилохија, обнови се ова дивна светиња и освешта се данас на овај свети дан, у недјељни дан“, бесједио је Архиепископ цетињски.

Митрополит Јоаникије је нагласио да је данас освештани храм, а по свој прилици и стари, скромни храм чији су темеље овдје видљиви, посвећен Светим мученицима Сергију и Вакху, које многи овдје прослављају као своју крсну славу, као своје небеске заштитнике те да су и многи храмови у роду нашем њима подигнути.

„Али гдје год се саберемо, или на празник Светога Сергија и Вакха или у њихов храм, треба да се споменемо оног великог и славног манастира поред Скадра, гдје су наши владари, из преднемањићког периода, били ктитори и гдје су многи сахрањени – Манастир Светога Сергија и Вакха на Бојани. Мало смо то заборавили“, казао је Митрополит. Нагласио је да смо заборавили и да је Свети Сава Српски донио мошти Светих Сергија и Вакха у манастир Милешеву и да је молитвени спомен ових светих мученика у нашем народу био веома изражен, нарочито у Милешевској епархији, у области која је била под духовним утицајем манастира Милешеве у држави херцега Шћепана Косаче, који је подигао Цркву Светих Сергија и Вакха изнад Херцег Новог на Подима. По његовим ријечима све то, укључујући и ову црквицу, везано је за спомен светог и славног, али нажалост давно пропалог и уништеног Манастира Светих Сергија и Вакха на Бојани, чије само остатке данас можемо видјети.

Осврнувши се на обнову ове древне светиње, Владика је поучио сабране да када обнављамо цркву, заправо обнављамо и наше сјећање и заједништво, обнављамо нашу међусобну љубав и међусобно повјерење и духовно се кријепимо и снажимо. Примјетио је да је велики је труд уложен у обнову овог храма који се налази у некако удаљеном, заборављеном мјесту, изразивши да ће, слава Богу, он убудуће бити мјесто сабрања.

„Мјесто гдје ћемо се сабирати, окупљати и обнављати наше историјско памћење, а оно што је најважније обнављати и нашу свету вјеру православну, јер она има силу обнове. Она обнавља људско биће, обнавља људски ум, обнавља цијелог човјека, обнавља наше заједништво. И да се у тој обнови, у тој љубави Божијој, увијек сабирамо и да се снажимо и Божију милост призивамо, која се излива преко светих служби на вјерни народ, који се сабира у име Божије. Нека Божји благослов буде на свима онима који су се потрудили око обнове, нека се преко овога светога храма, дома Божијега, излије богата милост Божја на ваше домове и породице, на ваше потомство. На многа и блага љета, свима на здравље и на спасење! Nека буде срећно освећење овога светога храма, да се у њему убудуће сабирамо на свете службе Божије, да славимо име Божије и да се насићујемо Божије љубави и милости“, поручио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

Потом је протојереј-ставрофор Јован Рајак, парох доњогрбаљски, заблагодарио на доласку и љубави Високопреосвећеном Митрополиту и свима који су на било који начин дали подршку да се заврши овај свети храм, који је чекао скоро 130 година на овај дан – да се заврши, освешта и да се у њему служи Света литургија.

Испред  доњогрбаљског села Вишњева и братства Тучевић, благодарност је упутио и предсједник Црквене општине Милан Тучевић, уз подсјећање да је братство Тучевић једно од најстаријих грбаљских братстава које се, по неким писаним траговима, спомиње у 13. вијеку:

„У то вријеме наши преци су саградили ову малу цркву, чији су темељи откривени и откопани и, ево, већ осам вјекова свједоче да смо, и тада и сада, били на правој страни. Крајем 19. вијека јавила се идеја да се крене у изградњу мало већег храма. Црква је направљена до сводова, али тај пројекат је, нажалост, би заустављен у вријеме балканских ратова и никада више није настављен. Уз Божију помоћ 2021. године смо кренули у обнову овога храма и пројекат привели крају. Овом приликом неизмјерно се захваљујем добрим људима, приложницима, доброторима и Фондацији Човјекољубе из Будве, који су помогли да испунимо ову обавезу наших предака коју су нам оставили у аманет. Исто тако, ми смо имали обавезу да је обновимо, чувамо и предамо нашим потомцима на даљу бригу и чување. Надам се да ће овај храм бити мјесто окупљања, да ће се у њему редовно служити Света служба Божја и да ћемо се истински исповиједати и причешћивати. Христос Васкрсе!“

Заједничарење у славу Божију, а у част Светих Сергија и Вакха и освећења овога храма њима посвећеног, настављено је уз трпезу хришћанске љубави.

Весна Девић

Фото: Жељко Драшковић

 

 

Pin It on Pinterest

Share This