У Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, данас у недјељу 22. по Духовима, одслужена је Света литургија којом је предстојао протојереј Никола Пејовић, уз саслужење протојереја-ставрофора Далибора Милаковића, као и протојереја: Миладина Кнежевића, Бранка Вујачића и Игора Балабана.
Протојереј Никола Пејовић у свом обраћању вјернима осврнуо се на честе помисли присутне мање или више код сваког човјека, које се односе на то зашто зли људи у овом животу често напредују, док добри, људи врлинског живота често трпе многе неправде, истичући да та помисао, преиспитивајући Божију правду, љубав и истину, често води до хуљења на Бога. Међутим, наглашава прота, Бог се открио свијету тако што је послао свог Сина Јединородног, да свако ко вјерује у Њега не пропадне, већ да има живот вјечни.
У наставку, прота Никола представља јеванђелску параболу о богаташу и убогом Лазару коју је испричао сам Господ, а која је од велике важности за свакодневни хришћански живот, напомињући да је чак Свети Јован Златоусти оставио седам сачуваних бесједа посвећених баш овој јеванђелској причи. Отац Никола такође наглашава да се парабола може тумачити на различите начине и из различитих углова, дијелећи увид у тумачења Светог Јована Златоустог и других Светих отаца Цркве.
Кроз причу о богаташу који свакодневно ужива у слављу и богатству и убогом Лазару, сиромашном и болесном човјеку који стоји пред његовим капијама, коме пси лижу гној из рана, кроз њихов живот и крај, како истиче прота, открива нам се шта се дешава по човјековом упокојењу – тада се дешава коначни суд, када све одлуке из нашег живота добијају свој коначни исход.
Како прота Никола објашњава гријех богаташа није био у томе што је Лазар био сиромашан или болестан, будући да он са Лазаром није имао никаквог удјела у било чему, његов истински гријех била је свијест да све што посједује, припада само њему. По његовим ријечима богатство само по себи није грешно, напротив Бог нам даје здравље и способности како бисмо стварали и умножавали добра, али не само за себе, већ да бисмо помагали и онима којима је помоћ потребна.
Ова парабола из Јеванђеља учи нас, како је нагласио о. Никола, да све што посједујемо у животу има сврху која надилази нас саме, да тренутне околности нису одлучујуће и да човјек није створен за пролазна, плитка уживања, већ да је створен у времену и простору да свој живот освештава љубављу, жртвом, служењем ближњима према могућностима и према даровима.
„Tо што нам је Бог дао здравље, што нам јe дао способност да можемо да стварамо, да умножавамо наша добра, што само по себи није гријех. Али јесте ако то постане само искључиво за мене и за моје потребе, ако не схватамо да нам је дато да ономе ко је болестан помогнемо, да ономе који нема придодамо, да ономе кога треба утјешимо. И свако по своме дару да се учи да дијели добра, да би тај који данас нема и који данас плаче, кад се радује у Царству небескоме и нама додијелио од те своје радости, јер смо овдје имали удјела у његовој туги, у његовој болести, у његовој немоћи и свим његовим слабостима, па чак, ако хоћете и у оним крајњим границама, у трагедијама којих су, нажалост, и наше улице и наша села и градови свакога дана препуни. Ова јеванђелска прича је важна и по томе да нас научи да све што у животу имамо, имамо ради нечега и ради некога, да све што нас у животу затекне, да то није коначна ријеч у животу и да то није коначан суд нашега живота и да човјек није створен само да би овдје живио, да би душа овдје јела, пила, уживала и облачила се у свилу и у скерлет, како Господ каже у овој причи, него да би се опоменули да је човјек душа жива и да је коначно одредиште за човјека Царство небеско“, поручује прота Никола.
На крају своје празнично и надахуто слово протојереј Никола Пејовић је завршио подсјећањем да смо сви позвани да свједочимо добро, чак и када не добијамо захвалност, разумијевајући да када добро чинимо другима, заправо то чинимо самом Господу. Исто тако, када наносимо штету другима: оговарањима, присвајањем туђег, насиљем, суровошћу, подметањима, мржњом, повређујемо самог Христа, а Бог који је савршено праведан, свакоме ће судити према његовој вјери и дјелима.
Бесједа о. Николе Пејовића – видео
Текст, фото & видео: Борис Мусић
