У недељу двадесет другу по Духовима и на дан свештеног спомена Светог мученика Нестора, 9. новембра 2025. године, Његова светост Патријарх српски г. Порфирије је служио Свету литургију у Саборној цркви Светог архангела Михаила у Београду.
Тумачећи сабранима прочитано јеванђељско зачало о богаташу и убогом Лазару, Светејши Патријарх г. Порфирије је нагласио:
– Иако је у овој причи реч о богатству и сиромаштву, ми добро знамо да Господ није никакав социјални реформатор или економски ударник и да главна тема нису иметак, материјалне вредности и материјално богатство, иако су оне у овој причи кључ за разумевање духовне подлоге, духовне поруке и духовне реалности на коју смо сви позвани. Овде је реч о Царству небеском које је реалност, које је присутно овде међу нама. Та тајна Царства небеског, тј. наша позиција у односу на њу, зависи од нашег односа према речи Божјој и од нашег односа према ближњима. Господ је Бог љубави и свима даје све оно што је оптимално, па и више него што треба, за спознају Царства Божјег и за труд који кроз веру води у тајну Његову. Богатство, сиромаштво и иметак, да ли имамо више или мање, јесте само околност у коју је свако од нас постављен и у којој ће се у зависности од нашег односа према тим околностима развијати и наше духовно биће.
– Дакле, ова прича не говори о материјалном, социјалном и економском. Она говори о духовном, као и свака друга реч и свака друга прича која је изговорена из светих, пречистих усана Господа нашег Исуса Христа. И све то што нам је дато, дато нам је да бисмо овде и сада, у оквирима свог историјског битисања и свог историјског живота, отворили тајну Царства небеског. Све нам је дато: пророци, Закон и све заповести Божје, које нису наредбе, већ опис начина Христовог живота на који смо и ми позвани да будемо баштиници и учесници, а не само да се угледамо на оно што је Господ чинио. Његовом благодаћу и љубављу имамо све могућности да у том животу, у Његовом животу, у свему ономе што је Он, учествујемо. Кључ за учествовање у тој тајни, кључ за разумевање тајне Христове, јесте покајање коме претходи још једна врлина, а то је свест о томе да историја има свој почетак и крај или, како би свети Оци препоручили сваком од нас, неговање врлине која се зове сећање на смрт. Сећање на смрт није сећање које производи агонију, ужас и страх. Оно буди у нама ревност и подстиче на подвиг, а све то је повезано и прожето тајном покајања. Сви добро знамо да нема никог међу нама ко је без греха и не постоји нико ко нема падове. Ми падамо, а Господ је поред нас и Он нас диже. У покајању и кроз покајање ми духовно разумемо да нисмо довољни сами себи, да не можемо сами, да нам је потребна благодат Божја и да духовни живот у суштини не постоји без Духа Светог, а то значи не постоји изван Тела Христовог, изван Цркве Његове – закључио је Патријарх српски г. Порфирије чију беседу у целости можете прочитати ОВДЕ.
Уз молитвено учешће Високопреосвећеног Митрополита рашко-призренског г. Теодосија и многобројног верног народа, Његовој светости Патријарху су саслуживали: архимандрит Данило (Љуботина); протојереји-ставрофори Горан Спајић, Бранко Топаловић и Петар Лукић; протојереј Славиша Поповић; презвитер Богољуб Остојић; протођакони Драган Радић и Радомир Врућинић; ђакони Василије Перић, Николај Вуковић, Александар Ђуровић, Предраг Маринковић и Лазар Ристић.
Извор. СПЦ
