Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије данас, 8. новембра 2025. љета Господњег, на празник Светог великомученика Димитрија – Митровдан, служио је Свету литургију у Цетињском манастиру, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва и молитвено учешће многобројних вјерника.
У току Свете службе Божије, Митрополит је рукоположио досадашњег ђакона Бориса Звицера у чин свештеника.
Тумачећи данашње јеванђелско зачало, протојереј Благоје Рајковић, ректор Богословије Светог Петра Цетињског, казао је да када западнемо у нека искушења, када око себе видимо људе који на нас гледају прекорно због тога што идемо у цркву, што смо хришћани, што чинимо добра дјела, па нас мрзе због тога, треба да се сјетимо управо ових ријечи Христових: Ако вас мрзи свијет, знајте да је Мене омрзнуо прије вас. Кад бисте били од свијета, свјет би своје љубио, а како нисте од свијета него вас Ја изабрах од свијета, зато вас мрзи свијет. Господ наш Исус Христос Син Божији, Друго лице Свете Тројице, Бог од Бога, сишао је у овај свијет, примио људско тијело, живио међу људима, да би људе искупио од првородног гријеха праоца Адама, да би људе ослободио од власти смрти, да би их узвео на небо и даровао им Царство своје које је припремљено људима од постанка свијета и човјека.
„И тај Син Божији који је био без гријеха, који је чинио само добра дјела међу људима, који је помагао људима, исцјељивао их, и Он је доживио да га ти исти људи, којима је помагао, разапну на крст, да га уморе најстрашнијим мукама. Тако, драга браћо и сестре, сваки онај који жели да иде за Христом, он ће увијек у овоме свијету наилазити на тешкоће, муке, на патње и страдања. У томе нико од нас није изузетак. Хришћани од самих почетака апостолске проповједи, први људи који су повјеровали у Христа, који су кренули за Христом, доживљавали су сличну судбину. Један од таквих људи који је ходио за Христом, био је Свети великомученик Димитрије кога данас прослављамо“, бесједио је о. Благоје Рајковић.
У наставку је подсјетио на житије овог великог светитеља Божијег, који је живио у великоме и славноме граду Солуну, био војсковођа, ратовао, али када је цар од њега тражио да прогони хришћане, он то није хтио да учини:
„Штавише и сам је проповједао име Христово како ријечима, тако и прије свега својим богоугодним животом и својим дјелом. Тако и ми, драга и браћо и сестре, увијек треба да имамо пред собом да не треба само на устима да носимо име Христово, већ треба да носимо Христа у срцу и да читавим својим животом проповједамо Јеванђеље Његово. Јер ако људи у нама не виде оно што говоримо, ко ће повјеровати на наше ријечи? Управо образац тога живота је био Свети Димитрије, видимо да је он имао дивна дјела и за вријеме живота, а чинио је чуда и послије своје смрти.“
Име Светог Димитрија је славно и познато у читавом православном свијету. Од Солуна његов култ се проширио нарочито у наше словенске земље, на чему, како је истакао прота, треба да захвалимо највише Светој браћи Кирилу и Методију, који су били родом из Солуна и који су име заштитника свога града пронели широм православнога свијета, али и шире јер се он поштује и на Западу, мада не тако свечано и торжествено.
Протојереј Благоје Рајковић је на крају свог слова позвао све који славе Светог Димитрија као заштитника својих породица, као заштитника војске и уопште као заштитника свих православних хришћана у борби против искушења, како тјелесних, тако и духовних, да се поуче из примјера Светога Димитрија:
„Да се поучимо његовим дивним примјером да увијек следујемо за Христом, да чинимо оно што је до нас, да испуњавамо и своје грађанске дужности, али онда када се постави питање да ли се повиновати заповијести царевој или заповијести Божијој, да увијек пред собом имамо примјер Светог Димитрија и да ту немамо дилеме – да се увијек прво повинујемо заповијести Господњој. Ако будемо имали Бога на првом мјесту, све остало што будемо чинили, што будемо радили у нашем животу, биће нам посложено онако како треба. Ако нам поредак ствари у животу буде другачији, све ће нам некако бити раштркано и нећемо осјећати духовни мир“, поручио је протојереј Благоје Рајковић, ректор Богословије Светог Петра Цетињског.
Наш народ је сањајући слободу, призивао у помоћ Св. Ђорђа и Св. Димитрија
На крају Литургије, Високопреосвећени Митрополит је честитао празник и крсну славу свима који славе Светога Димитрија као свога небескога покровитеља и заштитника свога дома, а новом сабрату, свештенику Борису Звицеру пожелио да буде срећно, благословено и плодоносно рукоположење у свештенички чин.
Подсјетивши да је поред Божића, Васкрса, Тројичиндана, Спасовдана, поред Богородичних празника, ово један од оних празника који се, заједно са Светим Георгијем, помиње понајвише у нашем народу, па се често и одређени догађају везују управо за дане празника, уочи, послије или на дан некога празника, Митрополит је казао да је наш народ, иако није био много учен и писмен, живио са празницима, са свецима.
„Живио је поштујући Божије заповијести, живио је хришћанским, светим животом, црквеним начином живота, а то смо ми мало заборавили“, упозорио је Владика, додавши да су поред свих данашњих помагала, наше баке боље знале црквени календар од нас данас, зато што су живјеле тим начином живота, што много значи.
Појаснио је и да народна ријеч Ђурђевданак хајдучки састанак, Митровданак хајдучки растанак, значи да се наш народ борио за слободу призивајући у помоћ светитеље Божије, нарочито Светога Ђорђа и Светога Димитрија. У прилог томе навео је да фреске Св. Димитрија и Георгија са војничком опремом на коњима, у манастиру Морача, потичу из турског доба када је наш народ био поробљен, па је сањајући слободу, призивао у помоћ ове светитеље да му буду на помоћи, да му помогну да се ослободи.
„Овај дивни празник нам је донио толико радости, ова света служба и рукоположење нашег новог сабрата и саслужитеља оца Бориса Звицера, који је адвокат већ годинама у Митрополији црногорско-приморској, врло образован, учен човјек. Није учио као млад, као ова дјеца што уче, богословске школе. Али сви имају своје предности: и они који су се школовали у богословским школама од најмлађег свог узраста, то су велике предности, ја нисам имао нажалост ту прилику, него мало касније, и они који се школују на неке друге школе, али читају Јеванђеље, моле се Богу и иду редовно у цркву, служе Господу на сваки начин, и њих Господ такође призива да буду у служби Цркве Божје. Неко на овај, неко на онај начин, ријетки чак и као свештеници. Нека буде нашем оцу Борису срећно и благословено! Оче Борисе, да се благослов Божији преко твојих освештаних руку излива на Цркву Божију у све дане твога живота. Амин, Боже дај! Нека буде срећно и благословено. Аксиос!“, казао је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Весна Девић
