Поводом упокојења нашег драгог брата у Христу Николе – Никице Ковачевића данас, на празник Светог апостола Јакава, 5. новембра 2025. љета Господњег, у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару служена је Света заупокојена литургија, којом је началствовао протојереј Остоја Кнежевић. Саслуживали су протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереј Јован Пламенац, протојереј Љубомир Јовановић, протојереј Младен Томовић, протојереј Никола Радовић, протојереј Александар Орландић, јереј Крсто Пламенац и јеромонах Михаило, настојатељ Манастира Костриковача. Молитвено учешће узео је и протојереј Марјан Петковски.
Након одслужене Свете службе Божије, отац Остоја се обратио породици упокојеног Николе и присутном народу рекавши да смо данас сабрани у овом светом храму да учествујемо у небоземном сабору, највећем дару које нам је Господ оставио, да се кроз Свету литургију сјединимо са Господом, да се сјединимо једни са другима.
„А данас на ову Свету службу нас је сабрао и наш драги Никола Ковачевић. У овај дан у који његово тијело предајемо мајци земљи, толико је природно и очекивано да је он у овој светињи данас, као што је био свакога дана свога живота, када је то могао и био у прилици. И да нас и данас, као и сваки пут, поготово нас са стране који смо овдје ређе долазили, заједно са овом светињом и са братством овога светога храма, угрије добротом, својом љепотом, својом љубављу и ширином свога срца, да у овој светињи направи мјесто за свакога ко у њу долази. Он који је последњих дана и сати свога живота био житељ оног земаљског Јерусалима и ходио стопама које су освештане Господом нашим, Његовим животом и Његовим ходом овдје на земљи, из тога земљског Јерусалима преселио се у онај вјечни. У онај вјечни град коме нијесу страшни ни пожари, ни поплаве, ни болести, ни страдања, нити ишта што је зло и нечисто улази у тај град небески, град вјечни, град Божији, у Царство небеско.“
Отац Остоја је казао да нама људима није дато да узимамо у своје руке судове Божије, нити да дјелимо врт Господњи, наглашавајући да је једино Богу познато срце свакога човјека и тајне у срцу свакога човјека.
„Али оно што ми људи можемо да видимо, а и што нам је Богом дато, да су врлине љубави према Богу и љубави према ближњима, и доброта, и кротост, и жртвеност, и љубав, оно што човјека ставља пред Богом и чини га боголиким. Онда се можемо осмјелити да кажемо да је то управо Никола. Да је то управо тај човјек украшен тим врлинама. Овај дан, колико год био тежак, у њему проналазимо ту утјеху да ће управо све оно чиме нас је он миловао и љубио, бити још снажније из вјечности. И утјеха је наша то да су наши растанци привремени, да је наша истинска и суштинска отаџбина тамо гдје се он сада налази. И то нека буде нада и утјеха свима, посебно његовим најближима, а њему нека Бог да Царства небескога и пуноћу оне радости коју је и овдје предокушавао на земљи и живио њоме и зато је био тако диван и тако велики, и тако радо увјек сретан од свакога од нас.“
Бесједа о. Остоје Кнежевића – видео
Текст/фото/видео: Дејан Вукић
