На празник Светог апостола и јеванђелисте Луке и Светог Петра Цетињског, Свету Литургију у Саборном храму Светог Јована Владимира служио је протојереј-ставрофор Слободан Зековић. Саслуживао му је протојереј Љубомир Јовановић. На литургијске возгласе одговарали су Василије Ускоковић, Данило Масоничић и Радмила Вујановић.
О два велика свјетила наше Цркве које данас прослављамо, у својој бесједи изреченој након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља, говорио је отац Слободан.
„Свети Апостол Лука један од седамдесеторице „мањих апостола“ би је родом из Антиохије. Удостојио се да се сретне са Христом, да чује Његову благу ријеч спасења, да је прими у своје срце и да постане његов вјерни ученик. Читајући његово житије, видимо да је он био изузетно даровит и образован човек. Познавао је медицину и философију тога доба, а за њега постоји предање да је лијепо сликао и да је он утемељио хришћански иконопис. Да је прве иконе, и то иконе Мајке Божије и Светих Апостола Петра и Павла, он насликао, а онда су њему следовали иконописци кроз сву историју Цркве Христове до данас. И уживамо сви гледајући ове предивне ликове, и у овоме храму и у другим храмовима, нацртане и насликане рукама вјештих иконописаца и фрескописаца, који су се управо угледали на Светога Луку и њему се као небеском покровитељу молили да им Господ подари и усаврши их у том великом дару изображавања ликова светитеља, угодника Божијих и у осликавању лика Христовога и Мајке Божије.“
Још један угодник Божији из нашега рода кога данас прослављамо, дивни наследник Светих апостола, који се надахњивао ријечју Божијом коју је записао Свети Лука, био је Свети Петар Цетињски.
„Свети Петар Цетињски један је од најдивнијих архијереја Цркве Српске, кога је Господ даровао нашем народу у оно тешко вријеме турскога ропства. И Свети Петар је надахнут духом Божијим, као некада Мојсије, Боговидац и Пророк, водио свој народ кроз ту пустињу ропства, страдања и патње. А није била само патња и страдање због насиља агаријанског, него је Свети Петар много страдао и патио због народне неслоге, због завађености племена, братстава, породица и због једног великог зла које се било укорјенило у нашем народу. Због крвне освете, због које су многе породице страдале и доводиле себе у опасност од истребљења. И Свети Петар није имао другога начина, нити друге моћи и силе, до силе ријечи Божије којом је кротио непокорни народ свој, Користио је силу ријечи, и благослова и клетве, и на тај начин успио колико је то било могуће да то велико зло умањи. Можда не у подпуности искорјени, али да га умањи и да умири завађена браства и да их окупи око имена Божијег.
Он је сву своју наду полагао на Господа, Њиме се кријепио и та сила Божија која је испунила његово срце, дала му је снагу да може да се супростави и спољним непријателјима, Турцима и Наполеону. Био је на челу једноо малог народа, гладног, босог, голог, без икакве силе од овога свијета. Без оружија је успио да се супростави таквим великим завојвачима, полажући наду не у силу и снагу своје војске, него полажући наду на Господа. И дао му је заиста Господ велику снагу и помоћ и благодат своју, па је у више наврата са својим народом успио да порази велике и љуте противнике.
Свети Петар Цетињски се удостојио да доживи дубоку старост и да мирно преда душу своју у руке Господа свога, коме је од свога дјетинства вјерно и са љубављу служио. И Господ га је брзо прославио. Још за живота га је народ поштовао као светога, али брзо се пројавила и светост његових моштију, нетрулежних, које и до данас сабирају вјерни народ са свих крајева свијета и преко којих се пројављује велика сила и благодат Божија.“
На крају је отац Слободан честитао данашњим свечарима, који светог Апостола Луку прослављају као своју крсну славу, срећен и благословен празник.
Текст/фото/видео: Дејан Вукић
