У сриједу, 29. октобра 2025. године, у оквиру Манифестације ,,Дани Митрополита Амфилохија” одржано је вече сјећања на блаженопочившег Митрополита Амфилохија.
О дјелу, раду и многим детаљима из бесцен ризнице светога живота блаженопочившег Митрополита Амфилохија, говорили су: Његово високопреосвештенство Митрополит птолемаидски и акриски г. Макарије из Јерусалимске патријаршије, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, Његово високопреосвештенство Митрополит димитријадски и алмирски г. Игњатије из Атинске Архиепископије, Епископ пакрачко-славонски г. Јован, док је модератор вечери био протојереј-ставрофор Гојко Перовић, архијерејски намјесник подгоричко-колашински.
У поздравном слову, Митрополит Јоаникије истакао је да је Митрополит Амфилохије био духовни пастир, велики православни богослов, мислилац, харизматична личност, велики стваралац и градитељ, обновитељ и ујединитељ народа Божијег и да је имао универзалну, „васељенску ширину духа“ и био веома поштован у цијелом православном свијету.
„Био учесник многих, важних догађаја од свецрквеног васељењског значаја и у том погледу треба посебно да имамо у виду ово што је добио од браће Грка, то је један веома важан период у његовоме животу, и због студија у Грчкој, а и због његове пастирске службе, гдје се он заправо формирао и као теолог и као духовни пастир и као стваралац. Са тим богатством је дошао у своју отаџбину“ навео је Митрополит Јоаникије нагласивши да је то духовно богатство стечено у Грчкој блаженопиочивши митрополит пренио у своју земљу.
„ Био је покретач духовне обнове у Београду и монго шире- међу омладином нарочито, а тек касније је дошао и нама у Црну Гору да буде Митрополит и наш духовни пастир који се највише приближио Његошу, Светом Петру Цетињском и није случајно, ево тако је Бог опредијелио и Свети Лука да тројица црногорских митрополита имају свој спомен заредом у три дана и зато су ове наше лучинданске свечаности тако величанствене.“
Митрополит птолемаидски и акриски г. Макарије подијелио је своја искуства као студент Митрополита Амфилохија на Богословском факултету у Београду 1989. године. Испричао је како је Митрополит Амфилохије, тада Епископ банатски, посебно водио рачуна о њему као младићу и ђакону из Јерусалима, помажући му да савлада српски језик и упозна културу српског народа и који га је касније поставио за ђакона у Панчеву да би служио у Банату, са циљем да не само теолошки напредује, већ и да научи језик, народ и обичаје. Истакао је да су предавања Митрополита Амфилохија о уводу у богословље студентима показала да теологија није само наука, већ начин живота, и увјек их је охрабривао да свакодневно читају Свето писмо и рукописе светих отаца и патрологије.
Митрополит димитријадски и алмирски г. Игњатије говорио је о периоду који је Митрополит Амфилохије провео у Грчкој, описујући тешке друштвене и црквене прилике и околности у вријеме његовог доласка.
Истакао је да су разне религијске организације тада доминирале у Грчкој, са посебним нагласком на утицај протестантизма. Напоменуо је да Митрополит Амфилохије није дошао у Грчку само да би студирао и писао докторску дисертацију о Светом Григорију Палами, већ је преузео и духовне дужности као свештеник, као јеромонах.
„Концентрисан на службе, бденија, исповијест, духовно руковођење, био је духовни отац који је све што је учио и спроводио начином живота.“
Епископ пакрачко-славонски Јован је говорио о интелектуалном развоју Митрополита Амфилохија, истичући да је студирао класичну књижевност заједно са теологијом на Београдском универзитету. Посебно је нагласио да је Митрополита Амфилохија дубоко обликовао Миша Ђурић, српски хелениста који је превео „Илијаду и Одисеју“ и аутор је „Видовданске етике.“ Епископ Јован је објаснио да је интелектуални пут Митрополита Амфилохија укључивао и бављење савременом философијом о смислу људског живота, нарочито након страдања и многих искушења Другог свјетског рата, читајући дјела Камија, Сартра и Виктора Франкла. Управо то дубоко промишљање о питању смисла живота, помогло је Митрополиту Амфилохију да то питање препозна у свакој људској души и да нађе потребне одговоре.
Митрополит Макарије је затим говорио о дубокој повезаности Митрополита Амфилохија са Светом Земљом и Јерусалимском патријаршијом. Објаснио је да је Митрополит Амфилохије видио Свету Земљу као извор вјере и често је посјећивао Јерусалим. Он је подстицао свештенство своје Епархије да путује у Свету Земљу и настојао је да ојача братске везе између Српске Православне Цркве и Јерусалимске патријаршије.
„Сваки пут кад је долазио хтио је да служи Свету литургију на гробу Господњем, манастирима, палестинској пустињи, да има живу ријеч са патријархом и епископима, да истражује библиотеку тражећи и часопис „Нови Сион“ да обогати Митрополију са тим издањима.“
Присјетио се и како је 2000. године Митрополит Амфилохије боравио у Јерусалиму, држао предавања на једном скупу и посјећивао старе књижаре у потрази за књигама о Старом и Новом завјету које је желио да донесе међу свој народ.
Митрополит Игњатије је у другом дијелу свог обраћања говорио о значајној улози Митрополита Амфилохија у повезивању цјелокупне православне васељене и његовом доприносу у организацији Великог сабора на Криту. Подијелио је своје лично искуство сусрета са Митрополитом Амфилохијем на конференцији о православној мисији у Марсеју током осамдесетих година. Митрополит Игњатије је истакао како је Митрополит Амфилохије о православљу говорио подвлачећи да православна мисија није држава империјализма или покушај освајања народа, већ дијељење истине православља свијету који за њом жуди.
Владика Јован је потом подијелио своја лична искуства везана за Митрополита Амфилохија, стављајући фокус на Косовску кризу 1999. године. Навео је како је 12. јуна 1999. године југословенска војска почела повлачење са Косова и Метохије, а неколико дана касније Митрополит Амфилохије је, уз благослов Његове светости Патријарха Павла, отишао да види шта се тамо дешава. Епископ Јован га је пратио до Пећке патријаршије. Јасно је дочарао размјере разарања – све је горјело: људи, куће, животиње, градови и села, док је изнад Косова и Метохије небо било сиво од дима. Митрополит Амфилохије је тамо остао до око Петровдана (12. јул), повремено се враћајући у Црну Гору након тога. Током тог периода прикупљали су нестале и погинуле људске жртве и помагали онима који су протјерани.
На крају, Митрополит Макарије је изнио своје виђење литија у Црној Гори осврнувши се посебно на архипастирски рад Митрополита Амфилохија у Црној Гори. Рекао је да је Митрополит Амфилохије од самог почетка свог дјеловања у Црној Гори настојао да духовно обнови оно што је било као осушено маслиново дрво, калемљењем вјере и обнављањем вјеровања.
Митрополит Макарије је пратио литије путем медија и друштвених мрежа, примијећујући како је Митрополит Амфилохије мудро повезао народ не само кроз питање вјере, већ и кроз очување њиховог идентитета. Нагласио је да је све то било искључиво истинског црквеног карактера, уз црквене пјесме, и представљало је врхунац свих напора и доприноса које је Митрополит Амфилохије остварио у својој епархији.
Модератор вечери, прота Гојко Пеоровић је упитао Митрополита Игњатија о томе како је Епископ Амфилохије, иако познат као традиционалиста који је волио гусле и историју, основао толико модерних и важних чинилаца попут црквеног часописа, радио-станицу, издаваштво и поставио темеље за црквену телевизију у Црној Гори. У одговору Високопреосвећени Митрополит Игњатије је рекао да је Митрополит Амфилохије то учинио схвативши да традиција није само прошлост, већ и садашњост и будућност. Знао је шта његово вријеме захтјева и искористио је све доступне начине да катихизује, допре до повјереног му народа и упути га на Живог Бога – самог Христа. Митрополит Игњатије је нагласио да сјећање на Митрополита Амфилохија значи градити мостове – духовне мостове заједништва и љубави – као и чувати јединство Православне цркве, нарочито у времену када је православно јединство угрожено.
Текст, фото: Борис Мусић
