Пета манифестација посвећена сјећању на блаженопочившег Митрополита Амфилохија – Дани Митрополита Амфилохија, настављена је синоћ, 29. октобра, у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, представљањем изабраних дјела блаженопочившег Митрополита Амфилохија.
Изабрана дјела блаженопочившег Митрополита Амфилохија је објавила ИИУ „Светигора“‘, а састоје се од 38 томова распоређених у 30 наслова, на више од 16.000 страна.
Током вечери говорили су: Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, проф. др Микоња Кнежевић, философ, мр Живојин Ракочевић, књижевник и публициста и Весна Тодоровић, професор српског језика. Модератор вечери био је протојереј Александар Лекић, уредник издаваштва „Светигора“.
Присјећајући се доласка Митрополита Амфилохија у Црну Гору у децембру 1990. године, отац Александар Лекић је цитирао ријечи блаженопочившег из приступне бесједе: Ово је вријеме које захтјева нове миротворце и свјетлоносце, нове истинске свједоке светиње на којој почива свијет и за којом чезне и стреми сва твар‘, истакавши да је Митрополит те ријечи остварио и испунио кроз свој живот и служење Богу и народу.
Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је рекао да је Бог народ у Црној Гори удостојио да буду свједоци, савременици, ученици, дјеца, сатрудници и пријатељи овог истинског миротворца и свјетлоносца, истинског свједока светиње на којој почива свијет.
Потом је говорио о теолошкој мисли и књижевном раду Митрополита Амфилохија, истичући његов изванредни дар за смислену, дубоку и снажну ријеч бесједништва, као и његово богато образовање. Објаснио је да су ријечи Митрополита Амфилохија црпјеле снагу из Ријечи Божије, чинећи његово слово, па чак и ћутање, снажним и благодатним. Владика Јоаникије је нагласио да је Митрополит Амфилохије био и пјесник те да поезија прожима његове бесједе, дајући им посебну димензију која још увијек захтјева подробнију анализу и тумачење, будући да се Митрополит Амфилохије непрестано напајао на изворима Ријечи Божије која га је осјенила, која је испунила и просветила његову душу, просветила његове дарове:
„Он се прије свега трудио да ријеч Божију смјести у себе, служећи вјечном Логосу Божијем, он се сједињавао са Оним који је извор и ријечи и смисла и живота и истине. Зато је његова ријеч, која је добила силу од ријечи Божије, имала толико дејство, али и његово ћутање, молчаније је било речито. Он је знао и ћутати, али је, као што сви смо свједоци, знао и говорити као научник, професор, теолог, педагог, али и као црквени дјелатник. И пјевао је, имао је и пјеснички дар који се пројављивао од његове младости па све до његових последњих година живота. Много теолошког смисла и садржаја, који не може стати у научничке формуле, и не може се тај доживљај и садржај изразити појмовним језиком, он се, као сви велики теолози, уздизао до славословља да би прославио име Божије и да би саопштио оно што је носио у својој души. Он је један од највећих бесједника 20. и 21. вијека у православном свијету, свакако један од највећег угледа и једно од најпознатијих имена уопште не само код нас него, у цијелом православном свијету. Човјек који је пуно писао, али и пуно бесједио, једноставно имао је непрестану духовну активност. И када је ћутао говорио је. И његова ријеч је текла из непресушног извора његове духовности јер се непрестано напајао на изворима Ријечи Божије која га је осјенила, која је испунила и просвијетила његову душу, просвијетила његове дарове, укријепила његов дар за језик, за бесједу, за преношење Божанског садржаја својој духовној дјеци и свима којима је та ријеч Божија, јеванђелска потребна.“
Модератор протојереј Александар Лекић најавио је да се ово вече одржава поводом објављивања изабраних дјела Митрополита Амфилохија, значајног пројекта издавачке куће Митрополије црногорско-приморске „Светигора“‘, која ове године слави 30 година постојања. Он је истакао да ова изабрана дјела представљају врхунац 15 година преданог рада изузетног тима на челу са уредником протојерејем Радомиром Никчевићем, који је 33 године руководио издавачком дјелатношћу. Такође је истакао кључне сараднике на овом пројекту, међу којима су Ивана Јовановић, Весна Никчевић, Желидраг Никчевић и Весна Тодоровић, као и друге чланове тима који су доприносили уређивању, дизајну и обради текстова.
Професор српског језика, Весна Тодоровић говорила је о Митрополиту Амфилохију као духовном оцу, васпитачу и просветитељу који је свуда гдје би дошао, нарочито у Црној Гори, будио дубоку духовну жеђ и напајао је. Она је истакла колико је тешко приказати његову личност, терет крста који је носио и широк опус рада у само једном излагању. Као неко ко је учествовао у припреми Митрополитових књига за штампу, сматра као изузетно важним да људи прочитају ове „животворне књиге“ и тако искусе њихову непролазну снагу и моћ. Тодоровић је нагласила да је оно што ове књиге чини посебним то што је њихов аутор у потпуности живио вјеру о којој је говорио, слободно се изражавајући према догађајима око себе, без обзира на политичку коректност. Нагласила је да су његове изговорене ријечи бележили други, на исти начин на који је Платон сачувао Сократова учења. Додала је да писане ријечи блаженопочившег Митрополита представљају само дио његовог пастирског рада, јер његова лична харизма и дјело превазилазе изражаје ријечи. Поредећи његове борбе са борбама његових претходника, Петра I и Петра II Петровића – Његоша, описала је и како је он предводио свој народ кроз литије, показујући примјер како се брани светиња Божија и дом Божији.
Проф. др и философ Микоња Кнежевић говорио је о интелектуалним и духовним утицајима који су обликовали личност Митрополита Амфилохија. Своје излагање започео је размишљањем о томе како одређени важни догађаји или сусрети у животу могу човјека одвести на неочекивани пут. Присјетио се како је тада млади Ристо Радовић, потоњи Митрополит Амфилохије, у почетку желио да не буде примљен на теолошки факултет, али је његов упис резултирао стварањем једног од најзначајнијих теолога српске теологије у XX и почетком XXI вијека. Кнежевић је истакао Јустина Поповића и Николаја Велимировића као главне духовне учитеље Митрополита Амфилохија. Објаснио је како је Николај Велимировић у почетку био фасциниран европском културом, али је касније направио суштински заокрет након боравка у Охриду, што му је омогућило да уочи кључне проблеме – неуралгичне тачке европске културе. Јустин Поповић, с којим се Митрополит Амфилохије упознао током теолошких студија, стављао је Христа у центар своје мисли. Проф. др Микоња Кнежевић је дао посебан осврт на докторску дисертацију Митрополита Амфилохија „Тајна Свете Тројице по Светом Григорију Палами“, завршену са 35 година, којом се афирмисао као теолог европских видика. Такође је објаснио како се Митрополит Амфилохије вратио у Црну Гору гдје је затекао цркве и манастире напуштене и у рушевинама и како се посветио њиховој обнови и оживљавању литургијског живота, што представља уједно и период највећег обновитељства и изграђивања светиња у историји Црне Горе.
Мр Живојин Ракочевић, књижевник и публициста са Косова и Метохије, говорио је о изабраним дјелима Митрополита Амфилохија као одговору на „нечитање нашег времена“. Навео је три основна елемента погледа на свијет из угла Митрополита Амфилохија. Прво: јединство духовности, науке и живота, које савремени људи често раздвајају. Друго: његова усредсређеност на Косово и Метохију (које је видио као цивилизацијску цјелину), Црну Гору (коју је сматрао мјестом које треба изградити и довршити) и Јасеновац (као мјесто жртвовања). Ракочевић је истакао да је Митрополит Амфилохије посјећивао Јасеновац у тешким тренуцима, показујући своју склоност да директно приступа сржи проблема. Такође, нагласио је да је проучавање Григорија Паламе било темељ интелектуалног развоја Митрополита Амфилохија, цитирајући управо Светог Григорија Паламу: „Тек када свјетлост испуни наше срце, истински човјек иде на своје истинско дјело, узлази на планине вјечности, види невидљиво и отада ступа у област чуда.“ Ракочевић је направио посебан осврт на бесцјен вриједне записе о Косову и Метохији које је сочинио Митрополит Амфилохије, нарочито на његов „Дневник новог косовског распећа,“ који биљежи патњу и страдање српског народа из 1999. године.
Подијелио је дирљиву причу о томе како је Митрополит Амфилохије охрабривао повратнике Србе на Косову и Метохији да остану на својим огњиштима упркос свим тешкоћама, поручујући да „нема силе, ни земаљске ни небеске, која нас може спријечити да се вратимо у наш Патријархат Пећки, Високе Дечане и Грачаницу“. На крају, мр Живојин Ракочевић је цитирао мисао Патријарха Павла коју је Амфилохије изузетно волио: „све што се дијели умањује се само када се љуба в див бијели, бива је све више“. Он је своје излагање закључио сјећањем на казивање новинарке „Радио Светигора“ Слободанке Грдинић, која је рекла да су руке Митрополита Амфилохија на његовом одру и послије два дана биле топле. „Топле су јер раде за нас, топле су јер пишу по нашим срцима, топле су јер ово грандиозно дјело је пред нама, топле су јер ова његова кућа у којој јесмо у ове предлучинданске дане јесте његов и наш Горски вијенац, па да га читамо и да се дијелимо према љубави“, поручио је мр Живојин Ракочевић.
Представљање Изабраних дјела Митрополита Амфилохија – видео
Текст, фото & видео: Борис Мусић
