Један од приређивача Изабраних дјела блаженопочившег Митрополита Амфилохија је теолог Ивана Јовановић, дугогодишњи лектор часописа ”Светигора”. Она је, гостујући у Јутарњем програму Радија ”Светигора”, говорила о својој спознаји личности Митрополита Амфилохија кроз дјела којима се бавила.
Јовановић је казала да се њен први сусрет са усменом и писаном ријечју Митрополита Амфилохија догодио још на Теолошком факултету у Београду, гдје је имала прилику да слуша његова предавања на неколико предмета које је он, будући тада професор на факултету, предавао.
”Шта је то што је тада, нас студенте, мене и остале, највише дотакло? То је да се кроз његова дела, која су несумњиво плод велике ерудиције, великога знања, изузетних увида, да кажем теоријских и сазнајних, то што кроз све те његове мисли, кроз све његове радове струји та једна животодавна струја Духа Светога. Тај осјећај да Црква у континуитету постоји и да дише тим духом живота и преноси тај вечни живот на свим пољима и у аспектима свога разноврсног деловања. Нарочито ти његови радови о исихазму код нас, о утицају светогораца исихаста на наше крајеве, на наше монаштво и црквеност уопште, на развој монаштва. То његово лично одушевљење и жар који се осети и кроз писану реч и између редова, тако да је он у суштини пленио све нас који смо га читали, колико живом речју, толико и том писаном. Тако да када ми се указала прилика да радим на његовим делима, то ми је било више него задовољство.”
Она је напоменула да је приредила три Митрополитове књиге из едиције његових Изабраних дјела, те да је ријеч о бесједама и текстовима који се односе на више тема.
”Имала сам прилику да се бавим трима темама. Једно су биле беседе на празнике Пресвете Богородице и та књига се зове ”Велича душа моја Господа”. Добила сам и задатак да завршим посао који је игуман цетињски, а касније дајбабски, отац лука Анић, предузео први, а то су беседе на монашењима. Он их је сабрао, али делимично, није успео да их среди и после смо ми то наставили. Та књига носи назив ”На свадби Јагњетовој”. Трећа књига је збир текстова, што његових написаних, што изговорених, о Светом Петру Другом Ловћенском Тајновицу и цетињском пустињаку, тако да су то те три збирке његове, речи и дела у којима сам ја имала удела као приређивач.”
Нагласила је да се у књизи ”Велича душа моја Господа” из године у годину види да Митрополитово ослањање на заступништво Пресвете Богородице и њено молитвено призивање само расте и богатије је, те додала да књига ”На свадби Јагњетовој” показује ону страну Митрополитове личности која се односи на његову очинску бригу за сва духовна чада.
”Такав архипастир, чију смо пастирску бригу сви осећали и сви се на известан начин сматрали његовим духовним чадима и у тим беседама се види где он има конкретну, очинску бригу, о сваком том појединачном човеку. У тим беседама на монашењима се изнова јавља тај мотив да нема величанственије свадбе од те, да је то свадба за небеског Женика и да је то највеличанственији догађај који човек себи, својом вољом, може да приреди, уз помоћ Божију.”
По њеним ријечима, најдубљи и најпотпунији утисак на њу оставља књига о Петру Другом Петровићу Његошу.
”У књизи о Његошу су сабрани његови радови од богословских дана па до последњих дана и тачно се види да након тог вишедеценијског промишљања и дубоког сазревања, у суштини, њему као човеку са дубоким искуством свештеног се тачно открива да је његов претходник на катедри, Његош, истински био пустињак и истински тајновидац и ти уопште немаш дилему на крају, када се саберу сви ти текстови и када те Митрополит Амфилохије са својим созерцатељним, да кажем, увидом у тоталитет Његошеве личности и дела. Он нема проблем ни са неким његовим специфичностима, ни са тим што је он чедо свога времена, време романтизма 19. века, све он то види и не бежи од тих аспеката његове личности, али када га сагледава и созерцава у тоталитету, он га види као светог и ти просто после ишчитавања те књиге, јасно ти је да су се та два, веома слична човека, и по менталитету и етосу и сензибилитету и на истој катедри архијереји, да су се просто срели. Просто немаш сумње да је Његош свет, кад завршиш са читањем Митрополитових дела о њему.”
Одговарајући на питање шта је одликовало мисао блаженопочившег Митрополита Амфилохија, Јовановић је казала да је њега одликовало сагледавање цјелине, те дубоко разумијевање порука које нам историја шаље.
”Он је одлично разумевао где је Црква била, каква је, где је и где треба да иде. Без обзира на тему којом се бавио, увек се провлачила та нит доброг сагледавања прошлости, садашњости и будућности, у духу онога како Црква заиста дише. Његова вера у непотрошивост животне снаге коју има Црква, то да ће се обновити младост као у орла сваког ко се узда у Бога, чини ми се да је то пре свега одликовало његову мисао и његову реч. Можда. Једна од ствари”; закључила је теолог Ивана Јовановић.
Комплетан разговор послушајте на Радио ”Светигора”.
О. Б.
