Огромно пастирско дјело блаженопочившег Митрополита Амфилохија обилује и оним сегментима који нису уско везани за Цркву и црквени живот. Био је то начин да дарове које препозна код неког појединца усмјери и постара се да то што је Бог кроз неког човјека послао на овај свијет буде откривено и на Богу угодан начин умножено.
Такав случај је и са Ансамблом народних игара и пјесама ”Ђурђевданско коло” из Подгорице, чије је оснивање благословио и о којем се очински старао.
Протојереј Никола Пејовић, духовник и један од оснивача овог ансамбла, рекао је у Теми јутра Радија ”Светигора” да је Митрополит Амфилохије био од оних људи коме дар другог човјека није сметао.
”Један од показатеља о каквој се личности радило и какав човјек је био са нама и међу нама, говори тај податак да је он један од ријетких људи коме дар другога човјека није сметао. Итекако се трудио да га афирмише у сваком сегменту друштвеног живота и у сваком периоду живота. Тако да је Митрополит не само радио оне, да кажемо, природне ствари за Цркву: обнављао светиње, рукополагао, служио, него је ишао много дубље и много шире, јер је знао да је човјекова личност велики дар Божји и таленти које је Бог усадио у човјеку, могу на многе и разне начине да се афирмишу.”
Он је додао да што се тиче Ђурђевданског кола, Митрополит је не само благословио његово оснивање, него је и својом личношћу и конкретном помоћи, стајао иза овог фолклорно-пјевачког друштва, којем је између осталог дао и име.
”Он је сваке године долазио на славу, он је готово на сваки годишни концерт или на неки наступ био уз ту дјецу, и да не говоримо о томе да ни једна црквена манифестација готово да није могла да прође без учешћа дјеце са фолклора. Тако да, он је својом личношћу некако васкрсавао и цркве и манастире и манастирска и црквена гумна, и на њима све оно што се дешавало: игра, пјесма, заједничарање, све оно што нам, чини ми се, како вријеме одмиче, све више фали и недостаје. Зато осјећамо, ево већ 17 година, његово заиста видљиво присуство и његов благослов који, наравно, је наставио и садашни митрополит Јоаникије, који исто тако подржава и ту је да све оно што је неопходно за рад и функционисање једног ансамбла, подржи.”
Иако је, као и свака друга бројнија заједница, и Ђурђевданско коло, од оснивања до данас, прошло кроз разне фазе, те љепше и оне мало мање лијепе периоде, претрајало је и дало бројне лијепе плодове.
”И ми смо, као и сва остала и друга друштва пролазили кроз те фазе, али увијек нас је некако водио тај благослов Митрополита Амфилохија и увјек је давао да изнова и изнова се друштво обнавља и да ево без прекида, можемо рећи, већ 17 година са великим успјехом ради. Ми не мјеримо успјех само по неким стварима земаљским – титулама и медаљама, него по томе: колико је ту дјеце прошло; колико се дјеце ту по први пут срело са Црквом, са црквеном славом, са неким важним догађајима; колико је добило благослов за неки даљи живот; колико се ту родитеља срело по први пут са свештеником, са неком црквеном заједницом и помогло им у неким животним околностима који су их снашле и вољама и невољама; колико је ту људи пожељело да прими тајну крштења, да се вјенча итд. тако да у том смислу мислим да Ђурђевданско коло испуњава своју мисију.”
АНИП ”Ђурђевданско коло” из Подгорице броји око 200 чланова који су распоређени у неколико ансамбала: дјечији, припремни и извођачки ансамбл. Ту су и рекреативци, као и мушка и женска пјевачка група. Основан је благословом блаженопочившег Митрополита Амфилохија 2008. године.
О. Б.
