Празник Преподобне мати Параскеве – Свете Петке, данас 27. октобра, молитвено је прослављен у Цетињском манастиру, гдје је Свету архијерејску литургију служио Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Митрополије црногорско-приморске.
У својој бесједи Преосвећени Епископ Пајсије је подсјетио на житије Преподобне Параскеве, која ја рођена крајем 10. вјека, а живјела почетком 11. вијека, у близини Цариграда од побожних и имућних родитеља. Тако је она након изласка из цркве, гдје је ишла са родитељима, још као дјевојчица од 10 година, након што је чула оне ријечи Христове: Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме крст свој и иде за мном, дио своје скупоцијене одјеће подијелила сиромасима, а обукла ону која није имала неку материјалну вриједност. И поред тога што су јој родитељи то забрањивали, она је и даље то кријући чинила, а када је била у зрелој животној доби, цијели свој живот провела је у дјевствености у пустињи, у молитви, молећи се Богу и пребивајући у близини Божијој:
„Из тога видимо да је потпуно одговарајућа данашња јеванђелска прича у којој су приказане ових 5 мудрих и 5 лудих дјевојака. И није баш случајно што се једне дјевојке називају мудрима, а друге лудима, због тога што и једне и друге имају једну много важну врлину – оне су биле дјевственице. Оне су сачувале своје дјевство и то је веома важна врлина и једна од монашких завјета и како говоре Свети оци да дјевство не важи и да га не поштују само они који нису у браку, брачној заједници, него су дјевственици они који чувају своје очи од гријеха, који чувају своје руке од гријеха и своје уши да не чују што грешно. Дакле, чистота цијелог свога бића подразумијева да је неко дјевствен.“
У наставку је подсјетио да је због тога и Свети Василије, за кога знамо да никада није био ожењен и да је цијели живот свој провео у дјевствености, рекао: Жену немам, а дјевственик нисам, управо подразумијевајући ово да човјек може ту врлину и дар дјевствености да наруши и својим другим чулима: мислима, очима, видом и тако даље. Како је објаснио све ове дјевојке су сачувале дар дјевствености, а лудима називамо оне које тај пут који су започеле, нису завршиле, односно да имају један дио врлина, али нису заокружиле цијели круг.
„Због тога се оне називају лудима, што су уложиле одређени труд, али тај труд пропада због тога што нису то учиниле до краја – што значи имати и све остале врлине. Овдје Свети оци под уљем које им је зафалило подразумијевају милостињу, па би могли да разумијемо да се цијели тај круг састоји само из дјевствености и милостиње“, казао је Владика.
Јеванђелску причу о младићу који Христа моли да му каже шта да чини да би наслиједио живот вјечни, те да је све заповијести испунио, а када му Христос каже да прода све што има и раздјели сиротињи, он, како јеванђелист описује, одлази тужан јер није био спреман да то учини, Свети оци, како истиче Владика, тумаче тако што кажу да та врлина – дар милостиње, долази на послијетку свих врлина. Дакле, кад човјек украси себе свим оним другим врлинама које следује да има, тек онда је спреман да испуни ову заповијест о милостињи, да буде сиромашан Христа ради, да све разда и да живи у потпуном сиромаштву.
„Због тога није ни чудо што се у овој причи од 10 дјевојака говори да оне нису имале милостињу, нису имале ту врлину милостиње која долази након свих оних других врлина, што једном ријечу подразумијева да су цијели круг направиле оних врлина које је потребно један човјек да има. И то је оно што Христос тражи од нас не да дјелимично будемо украшени врлинама, него тражи цијело биће, цијелог човјека и све оне врлине које треба да имамо. И ми угледајући се на Преподобну мати нашу Параскеву, треба да се трудимо не да будемо као луде дјевојке које су само један дио Јеванђеља испуниле, него да све оно што Христос заповиједа од нас, да то чинимо у цјелини и да будемо убројани са оним мудрим дјевојкама које су спремне дочекале Христа и ушле у Царство небеско“, поручио је Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије.
Весна Девић
