На празник, када наша Света Црква прославља Свету Преподобну Мати Параскеву – Свету Петку, у Саборном храму Христовог васкрсења у Подгорици, одслужена је Света литургија којом је предстојао протојереј Игор Балабан.
Проти Игору саслуживали су протојереји-стврофори Драган Митровић и Далибор Милаковић, као и протојереји: Миладин Кнежевић, Предраг Шћепановић, Бранко Вујачић, Никола Пејовић и јереј Велимир Бугарин.
Вјерницима се обратио началствујући протојереј Игор Балабан.
Прота Игор тумачио је симболику Јеванђелске параболе о мудрим дјевојкама које су напуниле своје светиљке уљем и стрпљиво чекале женика, док су луде дјевојке остале без уља појашњавајући да светиљке у јеванђелској причи представљају наше душе, које су описане као Божанска свјетлост – луча у нама. Уље пак симболизује врлине и благослове Божије. Он истиче да је уље од давнина симбол благослова и да се та традиција и данас његује у богослужбеном животу Цркве.
,,У овој Јеванђелској причи младожења је управо сами Господ, пред којим не можемо изаћи немајући покајања и љубави тј. без свјетиљки. Узалуд ћемо куцати на врата свадбене дворане – Царства небеског и она ће бити затворена за нас.
Али, пунимо ли душу своју уљем, дакле, врлинама и благословима Божијим, пунимо ли је добрим дјелима, пунимо ли је молитвама, пунимо ли је постовима, пунимо ли је милосрђем, та ће свјетиљка да гори и Господ ће, дошавши у поноћ у мрак овога свијета, да види свјетиљку како гори и моћи ће да нас позове и ми ћемо моћи за њим да кренемо и моћи ћемо да га препознамо” – наглашава отац Игор.
Прота Игор у свом даљем обраћању посебно истиче примјер мудре дјевојке са упаљеном свјетиљком своје душе препуне врлинског живота говорећи о Светој Петки Параскеви као еклатантан примјер, будући да је она својим животом испунила своју душу молитвом, постом, уздржањем и добрим дјелима.
,,Света Петка је напунила и препунила своју свјетиљку, па је имала и другима да даје, као што нама даје, кад се њој молимо за њено заступништво пред Господом. Ако не можемо једнако као она, онда можемо макар мало да напунимо у својим свјетиљкама душа, да макар мало пламена Божанскога имамо у себи, да нас Господ препозна, када дође у посљедњи дан као своје вјерне, синове и кћери и настани нас у Царству своме, Царству, Оца, Сина и Духа Светога, коме нека је слава и хвала у вјекове вјекова” – закључио је на крају протојереј Игор Балабан.
Текст, фото: Борис Мусић
