Празник Преподобне Мати Параскеве, Свете Петке, литургијски је прослављен у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару. Светом литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Слободан Зековић. Саслуживали су му протојереј Љубомир Јовановић и протојереј Младен Томовић.
Честитајући празник свим свечарима који Свету Петку прослављају као своју крсну славу, отац Слободан је рекао да ево и послије хиљаду година ми прослављамо спомен на ову дивну светитељку из нашег рода. И не само да је прослављамо данас, него ће њен спомен трајати до краја свијета и вијека, и биће све већи и љепши.
„Света Петка је од свога најранијег дјетињства била васпитавана у духу вјере православне од својих благочестивих родитеља. Дубоко је у своје срце примила све ријечи Светог Јеванђеља, па тако и ове које смо данас чули о мудрим и лудим дјевојкама. И она је од свога дјетињства следовала мудрим дјевојкама, које су у кандила својих душа, својих срдаца, сипале уље благочешћа, вјере, љубави и свих других Јеванђелских врлина, и на тај начин спремне чекале долазак Женика Христа. И она је дубоко у срце своје усадивши ове ријечи, од свога дјетињства чезнула да читави свој живот посвети Христу.
Али, прије него што је пошла на пут таквог подвига, она се са великом љубављу и поштовањем бринула о својим остарјелим и болесним родитељима, па тек када је после дуже болести кроз коју су они прошли, испратила своје родитеље пред Господа, а након што је најприје њен брат отишао у манастир поставши касније и Епископ Јевтимије, и она пошла за њим. Њено срце је толико горјело љубављу према Христу, да се она није могла задовољити боравком у неком манастиру, него је жудјела за већим подвигом. Па је отишла из свог родног краја, из околине Цариграда, у Палестину, у Свету земљу, у Јорданску пустињу. И тамо је деценије свога живота провела у молитвеном тиховању, у великом подвигу који је само Господу знан. А онда већ остарјела, пред крај свога живота, по савјету ангела Божијег, који јој се јавио у пустињи, вратила се у свој родни крај и тамо провела своје последње дане живота, поучавајући и тјешећи благочестиве православне хришћане.
И Господ је њу због њене љубави, њенога труда, трпљења и подвига, и за живота обдарио великим благодатним даровима. А још се више благодат Божија пројавила после њенога упокојења преко њених светих и чудотворних моштију, око којих се до данашњега дана хиљаде и милиони људи окупљају сваке године. А њене мошти су у више градова и мјеста боравиле. Од Цариграда преко Трнова, Београда, да би већ дуже времена, а тако је и данас, почивале у православној Румунији, у граду Јашију, гдје се прије неколико дана прославио њен празник. Тамо је било и ходочасника из Црне Горе. Био је ове године и наш Митрополит тамо, гдје се за њен празник по неколико стотина хиљада људи окупи. Таква се силна благодат преко њених моштију пројављује и сила Божија дјелује, а све то због огромне љубави, огромнога срца и вјере коју је Света Петка имала од свога најранијега дјетињства. Нека би њене молитве биле са свима нама- закључио је отац Слободан Зековић.
Текст/фото/видео: Дејан Вукић
