У недјељу двадесету по Педесетници, када се наша Света црква сјећа Светих отаца VII Васељенског сабора, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света литургија којом је предстојао протојереј Игор Балабан. Саслуживали су протојереј-стврофор Далибор Милаковић, као и протојереји: Миладин Кнежевић, Бранко Вујачић, Никола Пејовић и ђакон Ведран Грмуша.
Сабранима се ријечима поуке обратио началствујући протојереј Игор Балабан, тумачећи данашње зачало о васкрсењу удовичиног сина. Прота је подсјетио да Господ прилази мајци која је управо изгубила вољеног сина, своје чедо, плод свога срца и утробе, младића који је требао да јој буде ослонац у њеним удовичким данима, и једноставно јој каже: Не плачи.
„Како да се не брине жена, како да не пресвисне од туге, али Господ ипак баш њој каже: Не плачи! Само двије ријечи: не плачи. И шта онда чини? Није остао на тој празној утјехи, као што ми понекад чинимо, јер немамо такву силу какву Он има зато што немамо довољно вјере, Господ није остао само на утјешним ријечима, него је одмах силом својом Божијом, силом свога ауторитета као онога који је створио све, који је свијет створио, који је Сведржитељ јер све држи својом силом, рекао: Момче, теби говорим, устани!“
У даљем обраћању прота Игор објашњава да је син удовице потом устао из мртвих предсказујући, као и четвородневни Лазар, Христово васкрсење, који ће на крају побједити смрт за цијело човјечанство.
У наставку прота Игор говори о томе како Бог тјеши оне који Му приступају отворена срца. Наиме, иако утјеха коју пружају родитељи, супружници, дјеца и пријатељи може донекле олакшати бол, Божанска утјеха је много снажнија. Подсјетивши на обичаје у нашем народу, када саучествујемо у жалости, истакао је да они олакшавају тугу за оним који је преминуо, те да је дјељење туге с неким само по себи олакшавање бремена и муке, међутим, Божија утјеха је сасвим другачијег, суштинског карактера.
„Бог каже: не плачи, не тугуј ван мјере, не греби своје лице, не чупај своје косе! Како Бог има право то да нам каже? – питамо се. Лако је теби, ти не умиреш! Али има право, зато што нам је обећао, и вјерујемо у то обећање, иако тога обећања нема, како каже апостол Павле на другом мјесту, узалуд је вјера наша. Вјерујемо у обећање да се васкрсава из мртвих, ни мање ни више, него управо то, да смрт није последња ријеч коју овај свијет има за човјека, да онај гроб два метра није посљедње што ћемо видјети од човјека“, казао је о. Игор.
У наставку је истакао да смрт није крајње одредиште, указујући на мало наивно, али у суштини нехришћанско називање гроба „вјечном кућом“. Гробови су, како је нагласио, само привремена станишта гдје наше кости почивају, јер ћемо ми, по Божијем обећању, васкрснути. Зато нам Господ, као овој наинској удовици, свакодневно говори да не плачемо, да не тугујемо чак ни у најтежим тренуцима живота — било да су у питању финансијске тешкоће, прогон, оговарања, мржња или мањак снаге — јер оно што нам Он пружа превазилази сваку радост од овога свијета.
„Не плачите сви ви — вели нама Господ. — Немојте да плачете, јер оно што вам Ја нудим, биће много веће од свега тога. Кад вас Ја будем утјешио у посљедњи дан, када дођем, о своме Васкрсењу, то ће да буде коначна утјеха, после које вам неће требати више никаква утјеха, после које вам више неће требати ничије утјешне ријечи, јер ћу Ја својом силом да вас преобразим и да вас населим у Царство у којем више нема ни рђе, ни труљења, ни лажи, ни насиља, већ само љубав, заједништво, истина, правда“, закључио је протојереј Игор Балабан.
Бесједа о. Игора Балабана – видео
Текст, фото & видео: Борис Мусић
