У Хали 2 Београдског сајма, вечерас, 25. октобра 2025. године, свечано је отворена најрепрезентативнија књижевна манифестације у овом делу света — 68. Међународни београдски сајам књига.
Под слоганом „Твоја нова прича“, више од 400 домаћих и иностраних издавача, писци, посетиоци и сви други поштоваоци књижевности и свих универзалних вредности књижевног стваралаштва, моћи ће да у халама 1, 1А, 2А и 4 уживају у лепој речи и бројним сајамским програмима све до недеље 2. новембра, настојећи да докажу да је „твоја нова прича“ и моја, наша, заједничка.
Земља почасни гост ове године је Република Кипар, која ће представити своју традицију и културну разноврсност — дела научника, писаца, песника и уметника. Током манифестације публици ће се представити кипарски књижевници Антонис Георгиоу, Ефтихија Панајоту, Елиас Епифанију, Мариа А. Иоану, Пантелис Вутурис, Ставрос Христодулу, Стела Воскариду.
Поред Кипра, земље почасног госта, на 68. Међународном београдском сајму књига учествују и Румунија, Црна Гора, Хрватска, Босна и Херцеговина (Република Српска), Италија, Грчка, Немачка, Шведска, Белорусија, Русија, Иран, Грузија, Мароко, Тунис и наравно Србија.
Литература различитих иностраних издавача биће представљена и на штандовима дистрибутерских кућа у хали 4.
Свечано проглашавајући почетак рада овогодишњег Сајма књига, историчар Чедомир Антић био је веома надахнут у хватању тренутка у којем се ова глобално уважена манифестација дешава:
„Не знам шта је за мене већа част. Да ли, што после четири деценије долазака на овај сајам и слушања мојих претходника, сада стојим пред вама… Или што имам ту част да, одменим нажалост одсутног барда српског песништва, нашег живог великана, Љубивоја Ршумовића. Ршумовић је једног давног дана у стиху изнео верују свих истинских уметника и родољуба нашег Света. Учинио је то у столећу светских ратова, највећих грађанских сукоба, веку Холокауста, Хлодомора, трагедије Конга, силовања Нанкинга, Хирошиме, ескадрона смрти, столећу НДХ… Српски великан рекао је:
Домовина се брани књигом
и песмом о небу
сестрином сузом и мајчином бригом
и оним брашном у хлебу.
Домовина се брани лепотом
и чашћу и знањем
домовина се брани животом
и лепим васпитањем.
У жељи да српски народ живи док је Света и века, а са њиме наши суседи ближи и даљи – пријатељи као Кипрани као и они који то можда нису — али су део неопходне разноликост Света. А та дуговечност и значај немогући су без књиге. Са надом да нас чекају боље, славније и плодније године у слободи… Проглашавам 68. Сајам књига у Београду отвореним.“
У име земље почасног госта учеснике Сајма je поздравиo Kирјакос Хараламбидис, књижевник, песник, академик, добитник бројних међународних признања, превођен на петнаестак светских језика:
„Осећам радост и част што сам данас са Вама, а истовремено и пред оволиким мноштвом књига, за које осећам да се и оне саме радују и потајно осмехују због свечаности која се одржава у њихову част. Супротно устаљеној фрази „једна слика вреди хиљаду речи“, књиге веома добро познају језгровиту снагу речи. У овом тренутку чујем њихов снажан глас, који тражи назад своја украдена права и инсистира на томе да и једна реч може вредети хиљаду слика. Пред толиким сведоцима као што су књиге, то треба да нам буде на уму… Надајмо се, дакле, да је данашње окупљање нас и књига на овом месту резултат неке врсте бекства од онога што је уобичајено и стандардно. Да доноси наду да култура може учинити свет бољим местом. Да земље мале по броју становника и моћи, као што је Кипар, који је ове године почасни гост овог Међународног сајма књига, стоје у обрнутој сразмери са својим духовним и суштинским снагама, захваљујући снази речи.“
На најпосећенијем сајму књига у региону, традиционално ће учествовати највећи домаћи, као и бројни инострани издавачи и писци, теоретичари, уредници, ликовни уредници, преводиоци, критичари, библиотекари…. Током девет сајамских дана читаоци ће моћи да по сајамским ценама обнове библиотеке најновијим насловима домаћих и иностраних издавачких кућа, али и увек актуелним класицима српске и светске књижевности и антикварним књигама.
Оно што овај догађај чини посебним јесте атмосфера — сусрет љубитеља књиге свих генерација, мирис нових издања, разговори са писцима и осећај припадности великој културној заједници. Сваке године, Београдски сајам књига подсећа колико су књиге важне за очување идентитета, знања и духа једног народа.
Као и ранијих година, очекује се велики број учесника из земље и иностранства, а свака земља гост има прилику да представи своје ауторе, издаваштво и књижевну традицију. Тиме Београд, макар на тих неколико дана, постаје главни град књиге у овом делу Европе — место где се укрштају језици, идеје и културе.
Београдски сајам књига није само изложба издања, већ симбол трајне љубави према речи, место сусрета и инспирације, доказ да књиге и даље имају моћ да мењају свет — тихо, али непоколебљиво.
Богат пратећи програм одвијаће се у салама за презентације и на штандовима излагача.
Овогодишњи Сајам књига је место сусрета савремених писаца и идеја које преиспитују свет у којем живимо – од дигиталног доба и културних промена до нових облика читања и писања. У програмском фокусу биће аутори из Србије и света, актуелне теме стваралаштва и друштвени контексти који обликују књижевност данашњице.
Поред представљања аутора са Кипра, земље почасног госта, и бројних програма које припремају издавачи и излагачи, током Сајма биће реализоване десетине трибина, разговора и панела.
Овогодишњи гости из иностранства су Али Феник (Холандија/Велика Британија) и Џени Колган (Шкотска), са којима ће се разговор водити о улози писца у савременом свету, односу традиције и савремености, као и о начину на који читаоци, у доба хиперпродукције, одабирају наслове, омиљене писце и књиге.
Посетиоце очекују четири тематске програмске целине:
- „Чаробна шума“ — посвећена књижевности за децу и младе, поводом 110 година од рођења Бранка Ћопића. Наши најмлађи посетиоци имаће прилику да учествују у програмима у којима ће се дружити са нашим познатим писцима за децу и младе.
- „Певам дању, певам ноћу“ — поетски програм инспирисан стихом Бранка Радичевића, у години када обележавамо 200 година од његовог рођења. Програм обухвата низ разговора, панела и тематских сесија у којима ће учествовати истакнути професори књижевности, књижевни теоретичари, критичари и награђивани савремени српски песници.
- „Мостови речи“ — омаж Иви Андрићу, у години у којој обележавамо пола века од његове смрти, осмишљен као путовање кроз његову прозу и прозу наших савременика као кроз простор у којем се сусрећу култура, поетика и људско искуство.
- „Границе стваралаштва“ — разговори о човеку, машини и креативности у доба вештачке интелигенције и нових медија.
Панел дискусије и разговори третирају тему улоге писања, читања и уметности у друштву које је већ закорачило у постдигиталну епоху која није само технолошка промена, већ културни и филозофски оквир новог начина стварања, читања, размишљања и комуникације.
Пратећи програм Сајма биће обогаћен и изложбама које на посебан начин уоквирују овогодишње јубилеје и теме:
- „Андрић, прича остаје“, аутор Марјан Маринковић, хала 1А, Клуб „Иво Андрић“;
- „Ведрине и сете Бранка Ћопића“, ауторка Олга Красић Марјановић, хала 1А;
- Драгомир Бојанић Гидра „Пази, снима се!“ (1933-1993), аутор Славко Степановић, хала 2А;
- Пипи Дуга Чарапа, штанд Амбасаде Шведске, хала 2А;
- „Између редова“, штанд Амбасаде Шведске, хала 2А.
Кроз ове програме Сајам књига наставља да буде живо место дијалога, размене и инспирације, где се сусрећу различите генерације читалаца и стваралаца, а књига поново постаје средиште културног живота.
Традиционални „Школски дан“ на 68. Међународном београдском сајму књига биће организован у четвртак, 30. октобра. Школски дан је намењен организованим посетама ученика, наставника, школских библиотекара, студената и професора. Издавачи за школски дан припремају посебне програме намењене млађим и старијим школарцима, као и њиховим учитељима и предавачима.
Дани за породичну посету су понедељак и уторак, 27. и 28. октобар. Тада ће цела породица моћи да посети ову манифестацију са једном купљеном породичном улазницом.
И ове године ће бити додељене награде и оцењена годишња издавачка продукција у више категорија:
- издавач године,
- издавачки подухват године,
- дечја књига године,
- награда за издавача из дијаспоре и региона на српском језику,
- посебно признање за допринос у области науке,
- специјално признање за издавача, књигу или стрип,
- награда „Богдан Кршић“ за најлепшу књигу,
- награда за најлепшу дечју књигу, специјално признање за младог дизајнера…
За награде конкуришу сви издавачи учесници Сајма књига из Србије (осим када је у питању награда за издавача из дијаспоре), аутоматски — самим учешћем на манифестацији.
