Тема најновијег издања емисије ”Поп рецензије” на Радију Светигора био је Митрополит Амфилохије. Свештеници Гојко Перовић и Павле Божовић су кроз разговор и подсјећања на све оно што је красило лик и дјело блаженопочившег Митрополита Амфилохија још једном закључили да је протекло вријеме његов лик и дјело само још јасније оцртало у библијским сликама правог човјека и апостола вјере Христове.
”Успомене, не да не блиједе, него се само сваким даном све више коцкице слажу. Ако је било нешто нејасно и недоречено док смо били ту заједно у овом животу, сви ми са Митрополитом, како вријеме иде само се те коцкице слажу и показује се шта је тачно мислио, са чим је рачунао у неком наредном времену по питању било чега: парохијског живота, литургијског, школе. Ево ова гимназија која се отворила, то је у зачетку била нека његова идеја, доста онако магловита, наравно у односу на ово што сад имамо – завршена зграда православне гимназије”, казао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић.
Он је рекао да је Митрополит Амфилохије био човјек који је видио даље.
”И оно што се тада чинило мање важним, сада временом више не знаш шта би прије. Ми бисмо онако подвукли црту па бисмо рекли: Литије, Храм Христовог Васкрсења, Радио Светигора, манастири обновљени…међутим, сваки детаљ, свака анегдота носи у себи једну дубину.”
Изразивши се спортским жаргоном, отац Гојко је казао да је Митрополит Амфилохије ”заиста био тимски играч и прави селектор”.
”Можда је његов највећи домет људски и духовни и владичански је какву је он екипу, не само свештеника, него и других сарадника, па ето професора у Богословији, па других људи који раде на овом радију итд. какве је он људе саставио, да ја често пута размишљам и не знам ко би те људе тако различите саставио, по карактеру, по интересовању, по менталитету, по васпитању, пореклу итд. То је стварно невјероватно. А онда кад видиш мимо Митрополије црногорско-приморске и цијеле Српске православне цркве, на нивоу Васељене, каква су та његова познанства, какви су то спојеви, какви су то разговори, планови, од књижевника, научника, од озбиљних пројеката грађевинских, умјетничких, музичких итд. заиста невјероватно.”
Нагласио је да је Митрополит Амфилохије био човјек који је тражио у људима оно најбоље, трагавши на тај начин за оним добром на које се може накалемити вјера.
”Он је био невјероватан спој везаности за традицију, трагања за жаром у нечем претходном и стварно отвореног слуха за сваки модернитет, у смислу форме да се саопшти то нешто.”
Појаснивши да је Митрополитова велика љубав, вјера и стрпљење, те умјеће да народ приволи Цркви, испунила храмове у Црној Гори, он је рекао да Митрополита Амфилохија види као човјека који се накалемио на Библију – изданка Библије.
”Он је имао ријеч да дочека оне људе који о вјери нису знали даље од бадњака. Њима је да донесу бадњак и да га наложе на онај огањ, било све што су запамтили и што су знали о вјери, а Митрополт зна да је бадњак тек нека традиционална припрема за почетак прослављања Христовог Рођења, чији централни дио је Литургија, и он, није попут неких, да тако кажем, мање даровитих за мисију, рекао – забрањујем налагање бадњака, то више не може итд. него тај Митрополит који је литургијски, који зна да је Литургија центар а не бадњак и приганице на Бадњи дан, он је ишао прво међу бадњаке и приганице”, не би ли, како је рекао ”тај народ привео Литургији”.
Истакавши његов истанчани осјећај да сабере све оно што је добро, упоредио га је са Светим Савом.
”Ако је Свети Сава равноапостолни, онда је Митрополит Амфилохије раван Светом Сави по том настројењу. Он је у духу Светог Саве спајао све то добро нашта је наишао, чистио га можда од неких наслага нечега сувишнога или можда нечега што није у духу Цркве и све то калемио на коријен и темељ црквени”, рекао је, између осталог, отац Гојко Перовић у данашњој емисији ”Поп рецензије”.
О. Б.
