У недјељу, деветнаесту по Педесетници, у Саборном храму Христовог васкрсења у Подгорици одслужена је Света литургија којом је предстојао протојереј-ставрофор Далибор Милаковић.
Проти Далибору саслуживали су протојереји: Миладин Кнежевић, Бранко Вујачић и Игор Балабан, као и ђакон Ведран Грмуша.
Након читања из зачала из Светог Јеванђеља, свима сабранима у овоме светоме Храму обратио се началствујући протојереј-ставрофор Далибор Милаковић.
Прота Далибор своје празнично слово започиње цитирањем ријечи Господњих које експлицитно указују да треба бити милостив, као што је милостив Отац небески будући да поред небројених особености и дарова који су уткани у личност човјекову, човјек се највише уподобљава Богу кроз љубав, што заправо одражава вјечну љубав у којој постоји Света Тројица. Истиче да ће управо љубав помоћи да се савладају сви животни изазови и искушења којих свакако има небројено на путу живота.
У даљем обраћању прота Далибор објашњава да нас Јеванђеље подучава да све што примамо заправо долази од Бога. Када пројављујемо милосрђе или позајмљујемо онима који већ имају на претек, не чинимо ништа нарочито за своје спасење. Највеће духовно узрастање јесте показати љубав према онима који нас мрзе, што је најтеже. Ово не подразумијева нужно материјалну помоћ, већ искрену и дубоку молитву за оне који нас мрзе и мољење Богу да њихову мржњу преобрази у љубав.
Отац Далибор говори и о апостолу Павлу који је промијенио свој живот из коријена дубоким покајањем и истинским гогопознањем, наиме, од човјека који је прогонио Христа апостол Павле је израстао у Његовог највећег проповједника. Иако је имао многе врлине и дарове, апостол Павле је стално испитивао себе и радије се хвалио својим слабостима него врлинама како се не би погордио. Подсјећа да нема човјека да живи а да не гријеши и да сви имамо и врлине и мане, те да треба да се усредсредимо на то да своје слабости претворимо у врлине, умјесто да се поносимо својим врлинама.
,,Свако од нас има и своје врлине и своје мане, али гледајемо да се својим врлинама не узнесемо, него да своје немоћи претворимо у врлине, у моћи. То је оно да што нас Господ Бог призива и данашње Јеванђеље које Господ описује, знамо оно што је добро и природно је да чинимо оно што је добро, али суштина је да оно што је лоше у нама да то исправимо на добро”.
У другом дијелу пастирског слова прота Далибор говори о апостолу Томи, који је три године слиједио Христа и лично свједочио свим Његовим чудима. Међутим, када је Христос васкрсао, Тома је сумњао док није видио и дотакао Христове ране. Кад се Христос поново појавио, рекао му је: „Не буди невјеран, него вјеран.“ Послије овог сусрета, Тома је постао велики проповједник Јеванђеља Христовог, нарочито у крајевима Индије и дјеловима Персије (данашњи Иран), преобраћајући се из „невјерног Томе“ у вјерног свједока Христовог васкрсења.
На крају свог обраћања прота Далибор закључује како је управо апостол Тома превазишао своју слабост — сумњу — и претворио је у снагу вјере, охрабрујући све присутне да и они, уз Божју помоћ, имајући истинско преумљење, покајање, и стремећи врлинском животу, препуном љубави и праштања, претворе схвоје слабости у врлине.
Текст, фото: Борис Мусић
