У недјељу деветнаесту по Духовима, на празник Светог апостола Томе, Високопреосвећени Митрополит Димитрије служио је Свету литургију у Храму Светог Саве у Билећи. Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су протојереј-ставрофор Небојша Коловић, протојереј Данило Боро, јереј Бранко Калаба и ђакони Дејан Ивановић и Горан Гуровић.
У јеванђељској бесједи, Владика Димитрије нагласио је да је Бог свијет и човјека у њему, створио из велике и превелике милости своје. Љубав Божија увијек излази у сусрет, наступа, и да није те љубави Божије не би било ни творевине Његове, ни свијета, ни људи у њему, нити би спознали живот. На ту љубав, која не чека да му неко узврати него се даје свима једнако, призвани су људи. Да једнако љубе једни друге без разлике и без размишљања, као што сунце једнако грије и зле и добре. Када су људи отпали, Бог је благоизволио да обнови свој дар у Христу Господу, дао је свијету нови живот, вјечни живот, нови наду, вјеру и љубав – да обнови човјека и да га учини онаквим какав је његов оригинал. А оригинал је Христос – Спаситељ. Човјекове ријечи и дјела треба да се поистовјете са Његовим. Нико не може поновити љубав Христову, али у оном што му је дато, човјек може да буде налик Христу. Може да покаже добро и ведро лице ближњима, да не чека да га неко заволи него да чини што је до њега, ако ништа, први корак је оно што је речено у данашњем Јеванђељу “како хоћете да вама чине људи, тако и ви чините једни другима”.
По отпусту, Владика Димитрије поучио је да Бог чак и немоћи користи на добро, само ако му се човјек обраћа. Тако је и апостол Тома био слабе вјере, а Бог му се због тога јавља други пут. И људи, често слаби, немоћни, опхрвани многим страстима и слабостима, долазе на Службу, али ако долазе с вјером, спремни да се до краја боре са својим слабостима, не оправдавајући их, десиће им се као и Томи, дотакнуће ребра – још дубље и шире, причестиће се самим Господом и он ће се уселити у њихова срца. И божанска благодат ће немоћи исцијелити и недостатке надопунити – то се говори за свештеника кад се рукополаже, али то важи за сваког хришћанина. Хришћанин је онај који живи у заједници с Богом, не нада се у своје снаге него се нада у живога Бога.
