На празник Светог Стефана Штиљановића и преподобне Јелене Штиљановић, Свету архијерејску Литургију у Бечићима, у постојбини Светог Стефана Штиљановића, и по предању у његовој ктиторској цркви Светог апостола Томе, служио је Архиепископ мостарско-требињски и митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски господин Димитрије.
Високопреосвећеном Митрополиту Димитрију саслуживало је свештеномонаштво и свештенство Митрополије црногорско-приморске: протојереј-ставрофор Слободан Зековић, архијерејски намјесник барски; протојереј-ставрофор Ранко Лончар, парох петровачки; протосинђел Јустин Мреновић, игуман манастира Подластва; јеромонах Климент Бољевић, намјесник манастира Светог Николаја у Прасквици; протојереј Петар Церовић, архијерејски намјесник будвански; протојереј Драгослав Ракић, парох паштровско-тудоровићки; протојереј Младен Томовић, парох барски; јеромонах Козма, игуман манастира Режевићи; јеромонах Василије, настојатељ манастира Светих архангела на Михољској Превлаци; протојереј Александар Лекић, старјешина цркве Свете Тројице у Старом граду Будви и јеромонах Јосиф, сабрат манастира Подмаине, са ђаконима и уз учешће монаштва из манастира Војнић, Дуљево, Рустово те вјерни народа овога краја.
У бесједи након прочитаног Јеванђеља, Митрополит Димитрије је поучио да је вјечни живот у познању и заједници са Богом и другим човјеком.
”Бог није могао да нас спасе док се није потпуно и до краја смирио, док није дошао у овај свијет. И не само што нам је предао науку, мада је она чудесна и никад чувена до тада, него нам је предао самога Себе. Сав је дошао у овај свијет и постао један од нас, постао човјек Исус Христос, Спаситељ, Помазаник, Син Божији. Онај који је предвјечни Логос, као што то видовити апостол Јован каже: „Он постаде тијело”, ”обуче се у человјечество”, како је рекао Његош и ”дође нама”. Дакле, читав се унио у тај однос. Сав се предао”, бесједио је Митрополит Димитрије.
Владика је додао да нам је Господ, након што нам је својим страдањем и васкрсењем показао шта и како треба да чинимо, дао Цркву и послао Духа Светога Утјешитеља.
”Пошто је Господ све то урадио за нас, онда од нас, као што смо чули у данашњем Јеванђељу, исто то тражи. Тражи да му се потпуно предамо. Да му предамо и душу и тијело; да му предамо и ум и осјећања и вољу. Све да укључимо у тај однос. Додуше, такви су и наши људски односи. Ако неко некога заволи, па му се овај половично преда или му се не да уопште, или му поклони неки поклон, ми ћемо се осјећати увријеђено, зато што ми хоћемо однос.”
Митрополит Димитрије је појаснио да је слично у браку или монаштву, јер и такве заједнице потребују потпуно давање.
”Тако и душа хришћанска – хоће да се сједини са живим Богом, али мора да му се сва преда.”
Владика је казао да су кротост и смирење оно што треба да узвратимо Богу, те да су највећи људи били смирени, зато што су, како је рекао ”знали да тим начином ступају у однос са Сведржитељем”.
”Бог да би нас спасао, морао се смирити, а морамо и ми ако хоћемо да уђемо у то спасење, да се смиримо бар донекле, макар да нам то буде циљ, барем да нам такви људи буду узор у животу, као што је данас слављени Свети Стефан Штиљановић”, рекао је Митрополит Димитрије.
Он је навео да је Свети Стефан добро сагледао гдје је живот. Не у власти, части и богатству, него у служењу.
”Био је чувен по томе што је своје ризнице отворио кад је била нека флад и раздао све то својим људима. Онима који су били, привремено док смо на овој земљи, под њим. Прије него што је отворио те материјалне ризнице, он је творио ризнице свога срца и пустио да Бог уђе у њега, да га испуни, да га освети, да га преобрази. Из тог односа са живим Богом су светитељи били добри.”
Митрополит је нагласио да Бог чека да му окренемо лице и одазовемо се на Његов позив.
”Потребно је мало труда, мало молитве, мало смирења, нека суза, неко служење, милосрђе, пјесма, било какав дар да имамо, хајде да пробамо да га принесемо Богу, као наш први корак, и видјећете чудо. Бог ће нас узети за руку и повести даље, али наша треба да буде иницијатива, јер Бог није насилан и никога не спашава на силу, нити му намеће нешто.”
На крају Свете Литургије освештани су славски приноси и пререзан је славски колач.
Славске дарове принјели су и чланови Добротворне фондације ”Човјекољубље”, огранак из Будве.
Славско сабрање је настављено у парохијском дому Светог Стефана Штиљановића уз славски ручак.
У Цркви Светог апостола Томе у Бечићима чува се дио моштију Светог Стефана Штиљановића.
О. Б.
