Овогодишња манифестација „Дани Матице српске” која окупља књижевнике, умјетнике, научнике и музичаре из земље и региона – биће одржана у Никшићу од 17. октобра до 11. новембра.
Професор др. Драго Перовић казао је у разговору за Радио ”Светигора” да ће овогодишња манифестација окупити 35 учесника, те да сусрети у оквиру ове мафистације оплемењују човјека.
Напомињући да Дани Матице српске у Црној Гори и ове године нуде репрезентативан избор културно-научних дешавања, професор Перовић је рекао да је Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, у свом настројењу да се не заборави ништа што је значајно за српски народ, увијек имала подршку митрополита у Црној Гори.
”Када смо те 2018. године покренули ову манифестацију били смо сасвим свјесни у шта се упуштамо – у један годишњи сажетак српског културног дјеловања у Црној Гори и околини. Да не заборавимо никог, ни једну нашу историјску личност, ни један историјски догађај, ни један датум, ни један искорак у српској науци и култури. Ту су сасвим добро препознали и наши митрополити, и блаженопочивши Амфилохије и садашњи Јоаникије и Методије, и они су са нама у свим данима, а нарочито у Данима Матице српске у Црној Гори.”
Он је казао да је тежиште интересовања Матице српске на јединственом српском духу који је Србе од давнина држао буднима.
”Дакле, трагали смо за тим јединством у минималној разлици српске културе и науке. Због тога смо често сарађивали са многим институцијама. Због тога наша издања имају саиздаваче, са једном дивном жељом да се шири мрежа нашег деловања на све оне просторе гдје живи српски дух.”
Перовић је нагласио да Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори од почетака ове манифестације њоме тежи да испита и утврди српско питање као основ Црне Горе и њене околине.
”Прије свега тежили смо за истином и правдом, а знамо да ако нијесмо у истини, а Бог је истина, шта ће нам уопште наша дјела. Ако српска култура и наука не доприносе истини, не теже ка њој, ако се наши преци нису жртвовали због истине и правде, за слободу и доброту, онда смо ми у једном расцјепу безнађа из којег се тешко може изаћи.”
Коментаришући положај књижевности у времену екранизације, он је казао да треба издржати.
”Сваки онај који пише, који се бави поезијом или прозом, има један једини задатак, а то је да кроз свој умјетнички израз представи истину онакву каква она јесте у нашем времену и каква је одувијек била.”
О. Б.
