Вријеме празника који се у нашем народу прослављају као крсне славе били су повод за разговор са протојерејем-ставрофором Немањом Кривокапићем, архијерејским намјесником которско-тиватским који је говорио о томе шта крсна слава значи за православну породицу, како су се некада славиле, о њеном поријеклу и обичајима.
На питање од када се у нашем народу прославља крсна слава отац Немања је истакао да једино у Српској Православној Цркви постоји прослављање светитеља на тај начин и да се то директно доводи у везу са Светим Савом који је поучио људе да њихов тадашњи пагански обичај прослављања „кућног бога“ није исправан, јер је Бог само један, а да постоје светитељи који су заштитници породица и да ми, прослављајући светитеље, прослављамо самога Господа Бога.
„ јер увијек кад славимо било ког светитеља ми славимо Онога који се прославио кроз тог светитеља, а то је Бог и у тропарима се молимо светитељима да моле Христа Бога да спаси душе наше“- навео је отац Немања Кривокапић и поучио да би било идолопоклонство ако бисмо светитељима приносили хвалу, занемарујући Господа Исуса Христа.
Протојереј-ставрофор Немања Кривокапић у одговору на питање који је смисао крсне славе и како су се оне бирале рекао је да се ми молимо свим светитељима и све их поштујемо, али да постоји један светитељ који је заштитник нашег дома и цијеле породице, као и предака који су нам славу пренијели, те да молећи се светитељу и учествујући на Литургији, ми заправо бивамо у заједници и са самим Богом. Истакао је да је смисао славе у одласку на Литургију и у причешћу на тај дан, те да нема изговора за изостанак и да је и домаћину и породици, као и гостима у вријеме Литургије мјесто у цркви и да молитва треба да буде најважнија свим члановима породице.
Отац Немања је навео да се у првим вијековима људи нису крштавали било кад, него на велике празнике, када се крштавала цијела породица и да се претпоставља да тај светитељ на чији празник је обављено крштење од тада постаје заштитник те породице што се преноси с кољена на кољено.
Архијерејски намјесник которско-тиватски рекао је да постоје и неки екстремни случајеви када се слава мијења – на примјер када се неко, рецимо потурчен или покатоличен враћа у своју вјеру, а изгубљен је податак који светитељ је био заштитник њихове породице. У осталим случајевима, појаснио је, када знамо коју славу су славили наши преци, нема разлога да се она мијења.
Говорећи о славским обичајима отац Немања Кривокапић је истакао да сваки крај има неке своје особености, али да суштински свуда мора бити исто.
„ Сваки крај има неке своје особености и карактеристике генерално, али у суштини, то је све исто и суштински мора бити исто. Имамо кршњак (славски колач са крстом), славску свијећу, жито, вино, отпјева се тропар том светитељу кад је обред, јектеније када се молимо за здравље укућана и свих који славе ту славу, па заупокојена јектенија гдје се молимо за оне упокојене који су нама предали ту славу. Важно је сјетити се предака који су нам пренијели славу, јер пред Богом нема живих и мртвих.
„Важно је направити славско жито, јер жито представља нашу вјеру у васкрсење, зато што зрно жита када упадне у земљу, оно мора прво да иструли, да се распадне, да би из њега изникао нови живот, нова клица, нова биљка. А то представља васкрсење. Христос је морао да умре на крсту, да буде разапет да би васкрсао. Спрема се у славу Господа, у част светитеља и у спомен оних који преминуше у благочестивој вјери и који су прослављали ову славу“.
На питање шта је имендан и како се прославља отац Немања Кривокапић је рекао да је то дан када се прославља светитељ чије име носимо.
„То код нас у цркви није превише заступљено, код Руса је много више. Њима је јако важно да прославе светитеља чије име носе. Међутим и приликом давања имена се води рачуна да се да име које већ постоји у редовима светих. Један је лијепи обичај да се молимо светитељу чије име носимо. Не мора да се има имендан.“
Протојереј- ставрофор Немања Кривокапић, архијерејски намјесник которско-тиватски истакао је да постоји и прислужба или завјет- када се прославља још један светитељ најчешће када је неко привржен још неком светитељу који му је у нечему помогао.
Цијелу емисију пуну корисних поука препоручујемо да послушате на страници Радија „Светигора“.
Лана Остојић
